Avanture sa Sri Lanke

Td, Td, Td, Td! Zvuci koje voz proizvodi nekad mogu da budu tako umirujuci. Misao ti odluta na petu stranu, mislis, razmisljas a da te neko pita ni sam ne bi znao da odgovoris o cemu! Krenuo sam. Ne znam ni gde idem, ali znam gde treba da stignem! Peskovita plaza sa palmama na obali Indijskog okeana. Naravno, krenuo sam bez mape, bez korisnih knjiga I bez nekih bitnih informacija. Ne znam da li tako pokazujem svoju glupost ili testiram svoje sposobnosti, verovatno oba! Posle 4 sata leta, ja sam sleteo na ostrvo Sri Lanku. Kazu da to nije samo ostrvo, vec jedno sasvim posebno mesto na Svetu koje ne lici ni na jedno drugo. Trebalo je da se nadjem sa drugaricom tako da sam odlucio da prvo idem u Nigambo, malo selo na zapadnoj obali udaljeno 10 km od aerodroma. Smestio sam se, odmorio I vec je bilo jutro. Ona je stigla I njen dolazak mi je mnogo znacio jer sam konacno bio u drustvu nekog poznatog a ne sam kao u Siriji. Kad smo izasli iz smestaja, prosetali se selom I sisli na plazu, mojoj sreci nije bilo kraja. Nigambo je malo mesto u kome zive uglavnom Hriscani, cisto je I sredjeno, ima prelepu prirodu I ogromnu pescanu plazu na nemirnom okeanu. Nema velikih posledica globalizacije, sve je autenticno. Mir, tisina I radost svuda oko nas. Ljudi su veseli, nasmejani, svi se javljaju na ulici, svi te pozdravljaju. Nije bilo turista na Sri Lanki zbog rata na Severu zemlje sa “Tamilskim tigrovima” I to je bilo jos bolje za nas jer je to dodatno sacuvalo I ulepsalo ovo mesto. U proslosti je Nigambo bio prvo Portugalska pa kasnije Holandska kolonija. U selu postoje I dalje hriscanske crkve I kroz centar protice mali “holandski kanal”. Sve je predivno, kao u bajci. Izgledalo je tako nestvarno biti na jednom takvom mestu. Hrana je bila odlicna, svaki dan smo jeli za male pare razna jela. Mestani su nas cesto startovali, nudili sve I svasta, raspitivali se odakle smo… Nekada znaju da budu malo naporni ali ja se nisam ljutio I bilo mi je simpaticno sve to. Obilazili smo I radnje gde ima puno zanimljivih autenticnih stvari da se kupi mada mi I nismo bili neki potrosaci.
U Nigambu nije bilo nikakve buke, nikakve zurbe. Ceo dan smo lezali na pustoj tropskoj plazi I przili se na Suncu. Oko nas su na pesku defilovali mali rakovi I stidljivo pretrcavali iz jedne rupe u drugu. Uh, kakav je to osecaj kad imas takvu jednu plazu samo za sebe!
Sledeca destinacija je bio Kendi, grad u sredistu ostrva okruzen dzunglama I plantazama caja. Putovali smo lokalnim busom do Kolomba ( u kome smo se zadrzali par sati mada je I to mnogo jer osim guzve I prasine nema sta da se vidi) I onda opet autobusom produzili do Kendija. Voziti se lokalnim autobusom je poseban dozivljaj. Pune linije I zabrane preticanja se ne postuju cak I ako vam u susret ide drugi bus ili kamion a u jednu traku komotno stane dva vozila ( to je njihov izum)! Ljudi uglavnom iskacu kad treba da izadju a ako bas mora, vozac ce vam rado zaustaviti autobus. Usput imate priliku da vidite jos par sela I prebogatu prirodu ostrva. Sri Lanka je neverovatno bogata vodom, ima dosta reka, jezera I zadivljujucih vodopada koji su medju najlepsima na svetu. Mi smo stvarno uzivali razgledajuci usput. Devojke I zene su vrlo lepo I pristojno obucene I setale su se sa kisobranima raznih boja koji im sluze kao zastita od Sunca. Muskarci na ostrvu su znatizeljni I ljubazni mada ponekad mogu da preteruju I da budu dosadni. Po dolasku u Kendi, prvo smo morali da nadjemo sobu a to je ovde islo malo teze. Na kraju smo ipak uspeli da se snadjemo. Kucica nam je bila na brdu iznad jezera a oko kuce su nam stalno skakali majmuni. Drvece je puno malih veverica koje neprestano pretrcavaju. Jezero se nalazi u sred grada a na brdu iznad se nalazi hram sa ogromnom statuom Bude koja se vidi iz celog Kendija. I tamo je vegetacija bujna I raznovrsna kao I na celom ostrvu. Monsuni svake godine daju toliko vode ostrvu da ni jedan jedini delic zemlje ne moze da bude druge boje osim zelene. Sve je prekriveno raznim biljkama I palminim I banbusovim drvecem.
Drugi dan u Kendiju je bio jos bolji. Jahao sam slona kroz dzunglu, hranio ga da bi me na kraju “voznje” on istusirao vodom dok smo jahali kroz reku. E to je bio pravi dozivljaj. Slon je jako lepa I pametna zivotinja I bas sam je zavoleo posle ovoga. Isli smo posle I u botanicku bastu koja nas je potpuno odusevila I raspametila. Drvo kafe, cokolade, vanile, karanfilica, ananasa, bibera I jos mnogo toga sto nisam ni zamisljao da cu videti. A onda plantaze caja I fabrika caja gde smo naucili mnogo o tome kako se pravi caj I kako sve to izgleda dok mi ne stavimo kesicu u vrelu vodu. Dan je bio predivan I mi smo bas bili euforicni I dobro raspolozeni. Uvece smo se setali gradicem I bilo je vreme da se preselimo na jug. Budjenje u 4 ujutru I voz za Ikaduvu, mesto na jugozapadnoj obali ostrva. U vozu postoji samo druga I treca klasa tako da komfor mozemo odmah da zanemarimo. Higijenu takodje! Ide dosta brzo (mnogo brze nego nas voz) ali se vagoni neverovatno puno tresu I klate sve vreme. Naravno, meni je sve to bilo jako zanimljivo I interesantno. Usput sam se opet divio selima, prirodi I nestvarnim plazama na zapadnoj obali. Cunami je pre par godina dosta ostetio ovaj deo ostrva I naneo ogromnu nesrecu narodu koji zivi u priobalnim selima ali je danas sve to uglavnom sanirano I nema nekih drugih tragova velikog talasa. (osim ogromnog spomenika koji su Japanci postavili u znak secanja na zrtve na mestu gde je cunami odneo citav jedan voz). Po dolasku u Ikaduvu I iskrcavanju iz ludog voza, odmah nas je startovao lokalni cikica sa tuk-tukom. On nas je odvezao do nekog gesthausa za koji je smatrao da ce nam odgovarati.
Na pocetku ovog ludog putovanja, cilj mi je bio da nadjem prelepu plazu na obali Indijskog okeana. Mislim da sam dolaskom u Ikaduvu taj cilj ispunio. Kilometri pescanih plaza sa palmama, tirkizna boja vode, talasi, koralni grebeni, lagune, jezera, hramovi, restorani, suveniri… Tako izgleda Ikaduva. Pravi mali raj! Mi smo imali kucicu u prvom redu na samoj obali. Imali smo I terasu velicine 20 metera kvadratnih koja je gledala na zapadnu stranu. Nemam prave reci da vam opisem I docaram zalazak Sunca koji smo mi svaki dan posmatrali. Predivni plavo-zeleni okean, mali katamarani u daljini I crveno Sunce koje citav horizont boji u crveno-narandzastu boju. Savrseno! Bilo je toliko dobro… Preko dana smo se kupali I setali obalom a uvece uglavnom blejali na terasi I setali glavnom ulicom. I tako 6 dana. Kad se samo setim… Sedis na plazi, pijes svez sok od ananasa, manga, papaje itd. I ne radis nista! Uh, to je pravi odmor.
Jedan dan smo odlucili da uz pomoc lokalnog dekice obidjemo okolinu I vidimo sve sto je bilo vredno a nalazi se u neposrednoj blizini Ikaduve. E to je bila avantura mog zivota I taj dan cu pamtiti zauvek! Secam se k’o juce da je bilo. Dvadeset sedmi januar, Sv. Sava. Probudili se mi oko 7 ujutru a lokalac nas vec ceka ispred vrata. Taj dan smo promenili jedno 6 lokalnih autobusa. Prvo smo se vozili po selima, pa smo otisli da vidimo fabriku ulja od cimeta I rudnik dragog kamena MOONSTONE. Za neupucene, moonstone je dragi kamen koji se moze naci u beloj I plavoj boji a ovaj rudnik na Sri Lanki je jedini prirodni izvor kamena moonstone na Svetu! Osim “mesecevog kamena”, ovde cesto iskopaju granat, rubin, safir I drugo vredno kamenje. Stvarno je super videti kako ceo taj proces izgleda. A onda prica mog zivota I najveci dozivljaj sa ovog putovanja.
Krenuli drugarica, dedica I ja u potragu za prelepim vodopadom. Medjutim, stari lokalac nam jednu informaciju nije spomenuo (jer je njemu to verovatno normalno) a to je da se vodopad nalazi u sred prave dzungle I da do njega nema nikakav prilaz. I tako smo mi sisli sa autobusa, vozili se tuk-tukom I dosli do malog seoskog putica gde nas je nas vozac ostavio. Opet prelepa priroda I mnogo neobicnih zivotinja. Isli smo tim puticem nekoliko kilometara I odavno prosli par seoskih kucica sto je automatski znacilo da smo potpuno sami. Skrenuli smo sa puta I dosli do ulaza u dzunglu. Nije to bio ulaz, nigde tu nema puta vec samo gusto granje I ogromno drvece kroz koje smo se probijali. Prava pravcata dzungla puna kobri, pitona, majmuna, otrovnih buba, reptila, ptica I ostalih prelepih I opasnih zivotinja koje zive na ovakvim mestima. Lokalcu je ovo bilo kao dobar dan, Marija je vec bila po dzunglama tako da je ovo vec videla ranije ali ja sam bio fasciniran samom pomisli da se nalazim u dzungli I bio sam pomalo uplasen cinjenicom da ovde mnogo toga moze da se desi. Probijamo se mi polako kroz dzunglu (I cekas da ti zmija padne na glavu ). Ja sam bio mnogo “pametan” pa sam posao u papucama I sorcu! Svetlo se jedva probijalo kroz granje a suma je proizvodila neverovatne zvuke. Opet gazimo kroz vodu I prelazimo potok I odjedanput mi se tri mala stvorenja kace na nogu I pocnu da grizu I sisaju krv. Poceo sam da panicim I da ih sklanjam sa noge a lokalac mi vice: Don’t worry, It is a medicin” ! Kakav bre “medicin”?! I dalje se lupam po nozi I konacno sam uspeo da ih skinem sa sebe. Bio sam toliko uplasen da se I Marija istripovala zbog moje reakcije I njoj sam skroz preneo nervozu. Ispostavilo se da su to bile samo pijavice (ovakava terapija sa pijavicama koju sam ja slucajno imao u Evropi kosta par hiljada eura) ali u tom trenutku meni je hiljadu misli proslo kroz glavu I nisam mogao drugacije da reagujem. Nema veze, idemo mi dalje. Presli smo potok I lokalac pocinje da se okrece I da se vrti u krug jer je zaboravio put! Ako mislite da znate sta je strah, verujte mi da nemate pojma! Stvari su tada izgledale mnogo drugacije. Ipak vodopad nije najvaznija stvar na ovom Svetu I nikako nije lep osecaj iscekivati ujed neke zivotinje koja moze da ti promeni zivot! Pocinjem da se preznojavam I da pricam Mariji kako je ovo dovoljno I da se dogovorimo da li da idemo dalje ili nazad. Ja retko kad odustajem I uvek sam vrlo uporan I istrajan ali su tada cudne stvari pocele da mi se motaju po glavi. Nisam bio toliko uplasen dzungle koliko cinjenice da mozemo da se izgubimo u njoj a ukoliko bi doslo do toga, onda ne verujem da bi sad ovo pisao! Matori dekica kao nalazi put I stalno vice: “Come on, don’t be afraid!” Nije mi bas ulivao sigurnost. Prosli smo bili veliki deo I vise nije moglo nazad (iako sam ja bio za to da se vratimo) . Pocinje da odzvanja sum vode I dolazimo do vodopada visine 10-tak metara. Vodopad k’o I svaki drugi ali predeo oko njega je bio savrsen. Malo smo se odmorili tu I krenuli nazad a ja sam se u medjuvremenu smirio I opustio. U blizini je bio budisticki hram pa nikako nismo mogli da to propustimo. Krenuli smo nazad I taman kad smo izasli na seoski putic I kad sam pomislio da vise nema iznenadjenja ispred nas se pojavio prijatelj VARAN. Reptil velicine jednog I po metra (nesto izmedju iguane I krokodila). Ova vrsta sa Sri Lanke ne napada ljude (uglavnom) ali ima mnogo opasan I brz rep I ako mu se priblizis vrlo lako te isece repom. Mi smo bili tri metra od njega. cekali smo tako da on predje put da bi mogli da nastavimo dalje. Dolazimo do sela I krecemo za Ikaduvu. Uh, koja avantura. Koliko se osecanja u mojoj glavi promenilo za samo tri sata. Matorac je provalio da sam bio skroz uplasen u dzungli I kada smo se vracali u busu mi je rekao: “Zapamti da si sad preziveo kad sledeci put budes hteo da ides!”
U blizini Ikaduve se nalazi farma kornjaca pa smo tu svratili u povratku. Videli smo razne vrste ovih lepih zivotinja a u jednom akvarijumu smo videli I male ajkule. Super je bilo druzenje sa kornjacama iako smo ih I pre ovoga vidjali na plazi u Ikaduvi. Jedan dan je do nas u plicak dosla ogromna kornjaca velicine preko jednog metra. Nije bila ni malo uplasena vec je plivala pored nas dok smo je mi mazili I igrali se sa njom.
Predzadnji dan smo iskoristili da posetimo jos dva hrama I da se vozimo katamaranom po jezeru I vidimo prelepu zelenu lagunu. Orlovi koji nadlecu jezero, rode, letece ribice… Super je bio taj dan. Popodne smo proveli na plazi vodeci besmislene razgovore sa lokalcima koji ti stalno nude nesto. Nudili su cesto I marihuanu. Inace, kad sletite na aerodrom u Kolombo, na zidu vam pise jedna vrlo korisna informacija a glasi ovako: “Svaka osoba kod koje budu pronadjene ilegalne supstance ce odmah biti osudjena na smrt!” Pa vi razmislite da li cete da se drogirate ovde!
Meni je vreme tako sporo prolazilo. Vec je bilo prosao 20 I neki dan od kada sam otisao I poceli su svi da mi nedostaju. Oprostili smo se od predivne Ikaduve I od nasih mestana I krenuli za Nigambo. Marija je odmah ujutru imala let za Madras (Chennai) a ja sam izblejao u selu jos jedan dan. Malo sam setao, malo odmarao I tako. Predvece sam naravno gledao zalazak Sunca I razmisljao o mojoj porodici I prijateljima koji me cekaju kod kuce. Tuk – tuk me je odvezao na aerodrom I tamo sam prilikom cekiranja prisustvovao vrlo neobicnoj I potresnoj sceni. Svi su oko mene plakali. Oprastaju se ljudi uvek I svugde ali ovo nije bio obican oprostaj, vec nesto sto ja nisam nikad video. Majka I cerka, momak I devojka, otac I cerka, brat I sestra… Svima reka suza tece niz lice. Ja sam se toliko skenjao zbog njih da je malo falilo da I meni krenu suze. Devojka koja kleci ispred nogu svojih roditelja I moli za blagoslov mi je bila posebno zanimljiva jer tako nesto do tada nikad nisam video. Cudan narod, poseban narod I predivna zemlja Sri Lanka. Radovao sam se povratku kuci ali sam bio tuzan sto odlazim sa ostrva!

I ja sam posle 25 dana proputovanja konacno stigao kuci! E koliko su moji bili srecni kad su me videli I koliko sam ja bio srecan sto sam se posle ovo lude avanture vratio kuci. Izgledalo mi je kao da nisam bio tu 3 meseca a ne 25 dana. Ali nije to bilo u negativnom smislu vec u najpozitivnijem mogucem. Tamo na Sri Lanki I nema racunanja vremena. Kao da se sve zaustavi. Napunis se energijom I egzoticnim mirisima koji te odvedu u nepoznato! I sta sad? Posao, faks, blejanje u kraju sa ortacima… Opet se sve vratilo na isto samo sto ja vise nisam isti I samo sto ja imam pricu za citav zivot! Kada me pitaju da im prepricam dozivljaje, cesto od uzbudjenja skacem sa jedne price na drugu jer je tamo bilo toliko toga lepog I zanimljivog da bi meni trebalo par dana da ih sve ispricam. I ovde sam mnoge stvari izostavio jer ima previse lepog a ja svoju srecu I radost ne mogu u potpunosti na papiru da docaram.