JungleTribe - Neobichna putovanja

Na nasem Jungle Tribe putovanju na Tajland osetili smo ovu izuzetnu zemlju na poseban i neposredan nacin. Zeleli smo  da osetimo pravo iskustvo i cari koje Tajland cine zemljom onakvom kakva jeste. Na nasem putu uzivamo na koralnim ostrvima i izlezavamo se u lezaljkama na belim pescanim plazama, jedemo jeftine morske specijalitete i opustamo se na masazama koje traju do beskonacnosti dok se mekani prstici iskusnih maserki stiskaju na mestima na kojima nam najvise prija. To je samo pocetak. Par slatkih reci od koje nam se koza jezi. Svakome je potrebno opustanje. Ovaj put je drugaciji, neobicno putovanje na Tajland. Na tom nasem putu uzivamo u urbanoj dzungli Bangkoka, izmesanim mirisima, saobracaju, burnim i ostrim nocnim zivotom, guzvom, jeftinom ulicnom klopom sa trotoara iz malih pokretnih kuhinja, zurkama, sopingu, guzvi, niskim uniformisanim studentima koji se guraju u guzvi, miru I meditaciji te guzve, ogromnim oblakoderima, seks turistima koje izbegavamo, bekpekerima kojima se osmehujemo  ali sve to ne bi bilo kompletno i posebno da ne odemo na sever u prave, duboke prasume. Deep Jungle.  Tajaland je suptropska zemlja i 80% njene teritorije je prekriveno gustom dzunglom. Otici na Tajland a ne obici dzungle i ljude koji zive u njima po receptu prezivljavanja iz nekih starih vremena ne bi bilo pravo i originalno iskustvo a putnici neobicnog plemena JungleTribe traze upravo takva iskustva. Takva je bila I nasa grupica. Spremna na avanturu I neverovatno radoznala onim sto nas ceka u egzoticnoj zemlji osmeha, najlepsih plaza, raznoraznih mogucnosti i trospkih dzungli. Zato spremamo nase ranceve,  stavljamo u njih vodu, kupace kostime, peskir , maramu protiv sunca i rezervnu majcu jer nam osim toga nista ne treba na ovom dvodnevnom trekingu.

Do Chang Maia stizemo nocom voznjom iz Bangkoka. Posle celovecernje noci u sleepers busu stizemo u Chang Mai u jutarnjim casovima. Chang Mai je najveci grad Tajlanda posle Bangkoka i broji oko 2 miliona ljudi.  Iako je drugi po velicini u mnogome je razlicit od Bangkoka: nema oblakodera, kuce su drvene, nema sirokih bulevara, ljudi zive u gradu koji je okruzen dzunglom, centar grada je prepun hramova iz drevnih vremena a cene su jos nize nego u Bangkoku. Prvo prijatno iznenadjenje.  Smesteni smo u guesthouse u dzunlgi, oko nasih soba cvrkucu pticice i to prepodne mozemo iskoristiti za obilazak grada, uzivanje u hramovima, Hill Temple sa prelepim pogledom na dolinu u koju je ususkan Chang Mai, kobra show, pijace sa suvenirima i opet… masaze, jeftina klopa i sveze cedjeni sokovi od voca –  melem za dusu.  Ekstremniji deo grupe krece na jurnjavu iznajmljenim mount bajkovima po strmim stazama  u dzungli. Izlet kosta oko 20 eur i za taj novac putnici mogu sebi iznajmiti biciklu sa opremom, prevoz, vodu, osvezenje i vodica kroz neverovatne nizbrdice brda oko Chang Maia. Jako zabavno, brzo i na momente opasno…Adrenalinski sokovi ili lagano spustanje, staze su prilagodenje svim nivoima ekstremnosti.  J Super uvertira za ludu noc u Chang Maiu. Po povratku sa bicikala, idemo na Thai massage da bi vece nastavili opusteni i prijatno izmoreni voznjom bicikala na Thai boxu uz spicy Thai food i Chang Pivo. Posle treceg meca i drugog pivca, uz ljute ukuse Pad Thai-a za pola eura na tezgi uz ulaz u salu bez krova, ljutih rezanaca, neki noc nastavljaju u klobovima a neki u sobi u udobnome krevetu spremajuci se za sutrasnji dan i za ono zgob cega smo dosli ovde, izuzetnog Jungle Trekinga po dzunglama punih prijatnih iznenadjenja.

Dan otpocinje rano ujutro. Dzipovima nas domacini vode do lokalne Thai pijace gde mozemo kupiti voce, pecene zabe, kape za trekking, kremice za suncanje, vodu i poklone koje cemo deliti decici koja zive na neverovatnim mestima u srcu dzungle. Najvise se obraduju, kao sva deca, slatkisima, cokoladicama kao i flomasterima za bojenje. Posle krace pauze na pijaci, put nastavljamo do baznog kampa slonova. Tu krece avanura. Penjemo se na ledja ovih velikih i mocnih „domacih„ zivotinja i ono ste sledi je geganje medju krosnjama trospke vegetacije na visini od tri metra. Jako interesanta i lepa interakcija sa ovim mocnim zivotinjama I dzunglom oko nas dok ih hranimo svezim zelenim bananama. Svet je smesan iz ove perspektive. Ovako vidi slon. Slonovi masu usima a mi im dodirujemo kozu i cudimo se koliko je cvrsta. Takav je i hod slona. Cvrst i stabilan. Oseca se da bi mogao da grabi tako danima i da ga nista ne moze zaustaviti. Jake zivotinje. Najjace na kopnu. Slonovi. A nasi slonovi samo dobrocudno masu usima i reaguju na jednostavne komande i uzvike vodica koji ih golim tabanima dodiruju iz usiju i na taj nacin jednostavno njima urpavljaju. Ipak je covek zagospodario slonom i pored neverovatne snage ove zivotinje. Nasi vodici su prljavi i prasnjavi i ceo zivot provedu na ledjima slona. Deluje kao da su se stopili. To im je druga kuca. I slonovi su se navikli na njih. Mi oponasamo zvuke vodica ali na nas zivotinje reaguju samo kad im dajemo banane…

Po zavrsetku jahanja spustamo se nazad na zemlju, mazimo svoje ljubimce i put nastavljamo dalje na nogama kroz gustu dzunglu u pratnji lokalnog vodica koji je odrastao na tim stazama pa mesta strahu nema i zaista na ovom trekingu nismo susreli  zmije ili bilo kakve druge opasnosti. Zive tu u dzungli ali vodic Mai kaze da sve zivotinje beze od coveka. Osecamo se sigurno I pocinjemo da se igramo u dzungli. Ulazimo u potpuno novu atmosferu sa kojom se vecina nas do sada nije susrela. Pre puta nam domacini organizuju rucak i to obicno budu jednostavni lokalni specijaliteti, przen pirinac sa sosevima od piletine i dosta svezeg voca. Cela staza je dobro proucena i prilagodjena turistima avnaturistim. Putevi nas vode pored polja pirinca i malih sela do gustih bambusa i tropskog drveca. Pauzu vrelog dana pravimo na hladnim vodopadima u tu krece kupanje, prskanje. Vodopad je sirok 50 i visok desetak metara a voda se spusta brzo. Koza se jezi, krv krece da struji zilama brze. Budimo se I osvezavamo. Pijemo  Chang, sad vec omiljeno pivo, ili sveze sokove od ananasa.

Osvezeni hladnom izvorskom vodom i kratkim odmorom, put nastavljamo pentranjem na brdo gde cemo uskoro provesti noc u lokalnom selu, JungleTribe Hill People. Putovanje na Tajland. To su ljudi koji zive na svoj nacin i koje je civilizacija zaobisla pa opet pronasla zahvlajujuci ovim alternativnim turama na koje krecu radoznali putnici. Zene su obucene u ljubicaste suknje i cesto imaju prstenove oko vratova cime izduzuju svoje vratove kao znak plodnosti i lepote. Vecina su tetovirane a poneke I po licima. Kuce su od bambusa i nacickane na vru brda sa fantasticnim pogledom na dzunglu. Ovo je momenat koji sva pamte. Posle dugotrajnog pesacenja i igranja u dzungli, sedamo oko logorske vatre na terasu sa fantasticnim pogledom na prirodu oko nas i tu nam domacini uz plamen vatre prprema veceru jer struje i puteva ovde nema, kao ni vodovoda i kanalziacije. Kuhinja je na podu uz plamen. Kao u starim vremenima. Kao da nam bas to sada treba. Ta jednostavna klopa koja se sprema na vatri I mirise, imrise, mirise…. Uz pucketanje drveta uzivamo u u zvucima dzungle oko nas. Pleme u kome smo obicno broji oko 160 stanovnika a od njih 160. Samo je 30 registrovano kao Tajlandjani. Ostali nemaju drzavljanstvo i ne pripadaju ni jednoj naciji. Oni su pleme. Pravo pravcato pleme u dzungli. To je jedinstveno i lepo iskustvo izmesano sa blagim udobnostima tajlandskog seoskog turizma. Klopa te veceri ima specijalan ukus. Jednostavno pripremljen kari na tradicionalan nacin postaje neverovatan specijalitet u tom exclusive restoranu pod otvorenim nebom I milionima zvezda. Koja usluga…. Najlepse fotografije i memorije sa ovog putovanja uvek budu uslikane na ovom JungleTribe brdu. Nocimo u bungalovima od bambusa  po petoro u sobi na podu od trske sa baldahinima i udobnim vrecama za spavanje dok vetar struji kroz rupice bambusa i zidova. Hotel od pet zvezdica. Spavamo zajedno. Postajemo pleme. Neki od nas prespavaju  noc u divljini uz vatru pod vedrim nebom i milionima zvezda dok dzungla oko nas suska. To su lepi moment. Puckanje vatre u plamenu i tihi tonovi zujanja insekata uz muziku koju ponekad sviraju na bambusovim udaraljkama lokalni muzicari ako se neki nadje u blizini.  Noci u dzungli su fenomenalne, to svako mora osetiti barem jednom u zivotu. Ovo je mesto gde se lepo sanja i gde se radjaju ideje slobode i nekih drugih zivotnih vrednosti.  Covek, priroda i vera u bogove. Tako zive ovi ljudi u malom selu u dzungli. Zato pale mirisljave stapice pored malih olrata posvecenih Budi dok se sunce radja i mole se za mir u svetu i za dobrostanje plemena i porodice.

Jutro je blago i Sunce tek izlazi iznad krosnji drveca. Budimo se i posle laganog dorucka pozdravljamo se sa selom. Spustamo se niz brdo i danasnji dan je mnogo laksi od dana ranije kad smo se peli kroz gusto trospko rastinje. Stajemo na virhovima brda, vidikovcima, fotkamo se I smejemo drugacije nego juce. Naucili smo novu lekciju u zivotu. Zivot u dzungli. Drugi sistemi vrednosti. Jednostavnost. To osecanje oplemenjuje I pocinjemo da cenim ono sto imamo. Jako smo srecni. Dok se spustamo stajemo na vodopadima  i usputnim jezerima, kupamo se u ledenoj vodi, suncamo se na vrelom suncu. Jedemo voce i banane.  Na kraju dana se bambusovim splavovima spustamo niz mirne reke koje osvezavaju dzunglu.  Lagana i opstajuca voznja do kraja nase avanture gde nas ceka rucak i transfer za Chang Mai.

By Filip Fleksibil Milosavljevic