Posle 26 dana i pređenih skoro 19000 km, vratila sam se potpuno opčinjena! I sa željom da tu magiju podelim sa što više ljudi. Nadam se da će vam ove priče i slike preneti bar deo tog doživljaja.

Autor: Maja Ko

Procitajte Vise o Indiji: <a ref=http://frenzyspark.com/boje-indije-putopis/’>Procitajte Vise o Indiji</a>

Preuzeto sa sajta: frenzyspark.com

Upravo sam ušao u Liban. Severna granica je u totalnom haosu. Postoji samo jedna traka za oba saobraćajna pravca, na kojoj su bez ikakvog reda parkirani šleperi, autobusi i automobili. Na carini se u redu čeka po nekoliko sati. Konačno smo prošli. Idem kroz Tripoli, onuda kuda vodiči i brošure savetuju da se ne ide, jer je veoma opasno. Na severu Libana vlada anarhija, ima mnogo porušenih kuća i izbegličkih kampova. Ako uzmete u obzir činjenicu da je ovde poslednjih 40 godina ratno stanje i onda vam ništa ne predstavlja iznenađenje. Bitno je da se osećate sigurno i da uživate u specifičnosti Libana. Autoput se proteže uz obalu mora i divno je odatle videti sve gradove koji se s planina spuštaju u Mediteran.

Pao je mrak i u ogledalu mora blješte svetla Bejruta. To je poseban grad, oličenje bliskoistočne egzotike. Bejrut je Arapima omiljen grad u koji mnogo investiraju, pa se u njemu, uprkos nemirima i ratovima, stalno gradi. Grad je karakterističan po mnogim društvenim događajima i u njemu nikad nije dosadno. Hamra je najpoznatija i najbučnija bejrutska ulica u kojoj su smeštene brojne prodavnice, restorani, kafići, hoteli… U toj ulici sam i odseo. Lepo je bilo šetati obalom mora, posmatrati lokalne protivrečnosti, kupati se u Mediteranu, gledati savršeni zalazak sunca.

Napustivši Liban, preko Damaska sam nastavio put do Amana, glavnog grada Kraljevine Jordan. Osim stare tvrđave i rimskog teatra, u Amanu ne postoji ništa drugo vredno gledanja. Sam grad, smešten na brdima usred pustare, prljav je i siv, zbog čega sam, posle samo jednog dana boravka, nastavio dalje, prema jugu. Unajmivši taksi u društvu trojice Amerikanaca koje sam upoznao u amanskom hostelu, obišao sam grad Madabu, poznat po prelepim vizantijskim mozaicima koji su i glavna turistička atrakcija ovog grada, a zatim se popeo na planinu Nebo s koje se pruža predivan pogled na dolinu reke Jordan i na Mrtvo more. S tog mesta je, inače, Mojsije posmatrao obećanu zemlju, a tu je i sahranjen.

Posle najsvetijeg mesta u Jordanu posetio sam Mrtvo more. Ogromno jezero na granici Jordana i Palestine najniža je tačka na planeti Zemlji – nalazi se na preko 400 metara ispod nivoa mora zbog čega voda iz njega ne ističe. Važi za najslanije more na svetu, a zbog saliniteta čak devet puta većeg od uobičajenog, u njemu žive samo najotporniji mikroorganizmi – bakterije. Zbog toga je ova voda izuzetno gusta, pa je u njemu nemoguće potonuti, čak se može bezbedno zaspati plutajući na njegovoj površini.

Posle uživanja u slanoj vodi i lekovitom blatu, u društvu Amerikanaca zaputio sam se ka jugu zemlje. Usput smo posetili poznati krstaški zamak Kerak, da bi nam se posle toga putevi razišli. Izmenivši po ko zna koji put plan putovanja, odlučio sam da posetim drevnu Petru, čudesni crveni grad izvajan iz stene. U Vadi Musu, mesto na kojem je smešten ovaj čuveni antički lokalitet, stigao sam kasno popodne kada je sunce pripeklo svom snagom. Odmorivši se tog popodneva u Vadi Musi, ujutru sam bio spreman za posetu Petri koja je, pored Bejruta i Mrtvog mora, predstavljala glavni razlog mog polaska na ovaj put.

Dok se žuto sunce uzdiže nad kamena brda koja okružuju antički grad Petru, stojim pred biletarnicom čekajući na kartu za njen obilazak. Iako je to nesumnjivo najskuplja ulaznica za obilazak nekog lokaliteta, čim se prođe kroz kapiju koja ovaj grad deli od ostatka sveta – postaje jasno da je blago Nabatejaca od neprocenjive vrednosti. Petra je bila glavni grad arapskog kraljevstva Nabatejaca, nomadskog naroda koji se na jug Jordana naselio pre više od 2.000 godina. Kao karavanski trgovci, Nabatejci su velikim delom kontrolisali trgovačke puteve prema južnoj Arabiji, posredujući u trgovini s azijskim zemljama. Zahvaljujući tome ostvarili su značajnu ekonomsku i političku moć i osnovali carstvo koje se protezalo sve do severnog dela Arapskog poluostva. Prestonica tog carstva bila je Petra, u koju se sticalo svo bogatstvo Nabatejaca, kako materijalno tako i kulturno, preuzeto od Grka i Rimljana. Zanimljivo je da jedan od najlepših i najbogatijih gradova starog sveta, skriven iza markantnih planina, do pre 200 godina nije ni bio poznat svetu. Švajcarski putnik Johan Burkhardt ponovo je otkrio Petru 1812, UNESKO ju je 1985. uvrstio u popis mesta koja se smatraju svetskom kulturnom baštinom, a nedavno je proglašena za jedno od sedam svetskih čuda savremenog doba.

Ulaz u crveni grad vodi kroz kanjon neverovatne lepote. Put dugačak par kilometara, koji se proteže između očaravajućih crvenih stena, završava se zaštitnim znakom Jordana, čuvenom grobnicom pod nazivom „Riznica” (The Treasury), koja je svojevremno služila kao nabatejski hram. Ogromno zdanje uklesano u stene sazidano je pre više od dva milenijuma da bi poslužilo kao grobnica vladaru Nabatejaca, a kasnije je pretvorena u prostor za vršenje verskih obreda.

Nastavljajući put prema centru Petre, prošao sam pored mnogobrojnih hramova, žrtvenika i grobnica, a zatim se predamnom ukazao dobro očuvan amfiteatar iz 1. veka koji je, takođe, isklesan iz stene. Na izlasku iz područja nekadašnjeg grada nalazi se možda najlepši spomenik ove izgubljene kulture, El Deir ili Manastir. Petra je ogroman grad za čiji obilazak treba izdvojiti najmanje dva dana. Da bi se došlo do El Deira, koji leži na brdu iznad grada, potrebno je prepešačiti nekoliko kilometara, a zatim se satima penjati uz stepenice. Kao i sve ostalo u Petri, El Deir je isklesan iz crvene stene. Prvobitno nabatejski hram, kasnije je pretvoren u manastir, po čemu je i dobio ime. Sa brda oko El Deira pruža se impozantan pogled na zalazak sunca koji je, kako kažu, najlepši u ovom delu sveta.

Te večeri sam u hostelu upoznao devojku i momka iz Finske, koji su se ponudili da me narednog dana povezu u Akabu, u koju su se i oni zaputili. Dok smo se vozili čuvenim „kraljevskim putem“, susreli smo beduine na kamilama, pa sam se zapitao u čemu je smisao njihovog života u pustinji. Iako su pustinjski pejzaži lepi, nisam mogao da dočekam da vidim Crveno more. Najzad smo stigli u Akabu i smestili se – moji saputnici u hotel, a ja u beduinski šator u blizini plaže.

Ako se uzme u obzir da je Akaba grad na obali Crvenog mora, koje važi za jedno od najlepših i najbogatijih mora na svetu, očekivanja pred dolazak na to mesto zaista su velika. Međutim, Akaba nije ništa posebno – iako je boja mora prelepa, plaža je neuređena i prljava, a voda, u kojoj ima dosta ježeva, nije baš najpogodnija za kupanje.

Izneverenih očekivanja, ponovo sam promenio plan putovanja i posle dva dana provedena na moru odlučio da krenem kući. Iz Akabe sam lokalnim autobusom stigao u Aman, a ujutru sam uhvatio autobus za Damask i u najstarijem gradu na svetu prisetio se značenja reči „haos”. Iako je Sirija stara koliko i ljudska istorija, a sirijski gradovi traju koliko i vreme samo, zemlja je veoma nerazvijena i siromašna. Zbog toga antički spomenici izranjaju iz deponija, stanovništvo je polupismeno i neobrazovano, a policija i sistem korumpirani. Pola sata provedenih u Damasku bilo je dovoljno da opet promenim plan putovanja. Otišao sam autobusom u Alepo i taksijem produžio do Antakije.

Iz Antakije stižem do Ankare, a odatle u Istanbul. Konačno, uhvatio sam voz za Beograd i time se priča o mom putešestviju na Bliski istok okončala.

Sada, kad je sve iza mene, mogu da kažem da s ovog putovanja nosim najlepše uspomene. Srećan sam što sam se okupao u Mrtvom moru i što sam video građevine crvene boje uklesane u stene; nadam se da ću opet moći da posetim Petru, skriveni dragulj Jordana. Poseta Bejrutu značila je ostvarenje mojih snova, a u Liban bih uvek rado otišao, uprkos savetima i upozorenjima o tome šta je bezbedno, a šta nije.

Milos Jankovic

Vekovima zaboravljen i zapušten tako da je džungla vremenom počela da guta neke delove kompleksa, ponovo ga je otkrio Francuz Anri Muo, koji ga je smatrao veličanstvenijim od svih građevina stare Grčke i Rima. Nekadašnji simbol moći kambodžanskog naroda, a danas inspiracija mnogobrojnim umetnicima i fotografima, Angkor Vat predstavlja jedno od najlepših mesta na planeti. Kad krenete u obilazak ovog lokaliteta, videćete da, osim simbola Kambodže čija glavna kupola predstavlja planinu Meru, postoji mnogo objekata sličnih Angkor Vatu. Jedan od njih je Angkor Tom, poslednji glavni grad velikog carstva Kmera s hramom Bajan i nasmejanim statuama Bude. Pored toga, na ovom mestu moguće je videti kraljevski bazen, Pra Kan, Ta Keo, Pre Rup, Bantese Rai, Terasu slonova i mnoge druge budističke hramove koji deluju zaista fascinantno. Ta Prom, hram koji se u istom stanju nalazi već stotinama godina, zaslužuje posebnu pažnju. Svedočeći o burnoj istoriji kmerskog naroda, ovaj hram izgrađen je krajem 12. i početkom 13. veka pod imenom Rajavihara. Zbog korenja koje izbija iz poda, drveća koje raste na krovovima, intrigantnih hodnika i zidne umetnosti koja vredi čitavo bogatstvo, on predstavlja najinspirativnije mesto drevnog carstva Kmera. Anđelina Džoli je kao Lara Kroft upravo ovde izvodila čuvene vratolomije.

Iako je Angkor bio centralno mesto ondašnjeg najmoćnijeg, najkulturnijeg i najbogatijeg carstva, od svega toga danas nije ostalo ništa osim osmeha tamošnjih ljudi i njihove dece koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Lokalno stanovništva oduševljava posetioce dobrodušnošću, gostoljubivošću i ogromnom količinom energije, što naročito važi za decu koja neprestano trče po prašini i posetiocima nude suvenire i knjige govoreći na tečnom engleskom jeziku.

Kambodža je neverovatna zemlja, a Kmeri – neverovatan narod. Napaćeni, ali miroljubivi, zanimljivi i uvek nasmejani stanovnici Kambodže umalo nisu istrebljeni kada je na vlast došao diktator Salot Sar, poznatiji pod imenom Pol Pot, lider Crvenih Kmera i premijer Demokratske Kampucije, usmrtivši za vreme svoje vladavine gotovo tri miliona Kmera.

Za vreme studija u Parizu Salot se priključio internacionalnim brigadama da bi kasnije potpao pod uticaj francuskih komunista, od kada datira njegova suluda ideologija agrarnog socijalizma. Napustivši studije koje nije bio u stanju da dovrši, Salot se vratio u Kambodžu, gde je stao na čelo pobunjeničkog pokreta protiv tadašnje vlasti. Narod ga je podržao i ne sluteći da će upravo taj čovek biti odgovoran za njegovu nezapamćenu tragediju. Odmah po stupanju na vlast Pol Pot je pogubio sve pripadnike kambodžanske intelektualne elite, profesore, doktore, advokate i druge, zemlju je izolovao, bolnice zatvorio, škole i univerzitete raspustio, a narod poslao na pirinčana polja prisiljavajući ga da radi po 15 časova dnevno. Pod režimom Crvenih Kmera za samo četiri godine stradalo je preko dva i po miliona ljudi, uključujući žene i decu. Istrebljeno je preko 25 procenata stanovništva. Kada je Vijetnam okupirao zemlju i tako narod Kambodže spasao bede, Crveni Kmeri pobegli su u džunglu, ne odgovarajući nikad za počinjena zlodela.

Zahvalni što su preživeli nacionalnu tragediju, Kmeri se trude da žive život najbolje što umeju. I dalje se pretežno bave zemljoradnjom i ribarstvom. Kambodža je zemlja bogata vegetacijom, a reke Mekong i Tonle Sap svake godine poplave zemljište na kome se uzgajaju pirinač i druge poljoprivredne kulture dajući velike prinose. Glavni grad Kambodže, Pnom Pen, leži na tri reke, a obiluje šarenim pijacama, šetalištima, trgovima i ulicama na kojima mnogi vežbaju aerobik i „ulični ples“. Kraljevska palata i Srebrna pagoda najvrednije su građevine u prestonici u kojoj nema mnogo turista, što ovom gradu daje posebnu draž. Drugi grad po veličini je Sijam Rep, danas jedan od najposećenijih turističkih centara. Blizina Angkora učinila je ovaj mali gradić omiljenim mestom za turiste iz celog sveta. Sijam Rep živi noću. „Pab strit“ (Pub street) mesto je na kojem se druže posetioci iz svih krajeva sveta. U Noćnom marketu moguće je razgovarati s Kmerima, ići na masažu, kupiti razne suvenire, svilu, drago kamenje, ali i kopije Brajtling ili Šafhauzen satova koji se, osim po ceni od 20 dolara, ni po čemu ne razlikuju od originalnih. Svota novca koju treba dati za originalne švajcarske satove ovim ljudima je nezamisliv,a a sigurno je da ljubaznost lokalnog stanovništva neuporedivo više vredi od njih. U Kambodži se mogu videti razna čuda i može da se nauči mnogo toga. Ona jednostavno oplemenjuje i obogaćuje čineći nas osobama boljim od onih kakvi smo bili pre nego što smo je posetili. Kambodža i Kmeri koji u njoj žive mogu da nas nauče u čemu se zapravo sastoji sreća, a to je pravo na normalan život i trenuci u kojima zaboravite da živite na planeti Zemlji.

Milos Jankovic

TAJLAND

Prvi korak na našem putu biće Bangkok, glavni grad Tajlanda, “urbana džungla” dijametralno suprotna ostatku zemlje. U jedva prohodnim ulicama sa haotičnim saobraćajem srećemo bekpekere, studente, turiste i lokalno stanovništvo. Svako ide svojim putem, tragajući za stvarima koje ga zanimaju. Nas zanima da upoznamo ovu kulturu, da vidimo lica različitih ljudi, da njihove osmehe uporedimo sa našim… Prelazićemo mnogobrojne kanale na reci Cao Praja, na kojoj leži tajlandska prestonica, sve u potrazi za avanturom. I nalazimo je, odnosno ona nalazi nas. Obiće ćemo Smaragdnog Budu, kao i Ležećeg Budu, kip koji simbolizuje stanje duboke meditacije. Pada noć! Mislimo da gužva stišava. Ne, ona tek počinje! Ova metropola nikada ne spava. Klubovi, barovi i diskoteke mesta su na kojima ćemo upoznati noćni život Bangkoka. Nakon burne noći, organizovaćemo vam fakultativni izlet do čuvenog Mosta na reci Kvaj, po kome je snimljen istoimeni film 1957.godine. Prelazićemo sa čamca na čamac kako bi kupovali na plutajućim pijacama sveže voće, naročito ananase za svega nekoliko centi. Nezaobilazna stavka na našem putu je Hram tigrova, gde ćete imati priliku da mazite ove divlje mačke, a sa nama tako pitome.

KAMBODŽA

Nakon Bangkoka, sledeće odredište je Kambodža, “biser Azije” i njena prestonica Pnom Pen. Monasi, motocikli, prodavnice voća i povrća duž puteva, jedinstvena atmosfera na ulicama karakteristična je za ovo podnedblje. Srebrna pagoda sa 5000 srebrnih pločica, kao i Kraljevska palata su uvertira za najveću atrakciju celog putovanja – Angkor. Kompleks religijskih objekata veličine Njujorka – Angkor sa centralnim hramom Angkor Vatom, mesto je na kome se od IX do XV veka prostirao najveći grad na svetu, kmerska prestonica sa oko 750.000 ljudi. Pod velom misterije je system građenja kanala i nestanak civilizacije Kmera. Kompleks simbolično predstavlja svemir, praokean i dom bogova.

Nedelja u Angkoru… Jedan deo grupe ima želju da se provoza biciklama. Savršena kombinacija! Putići i staze kojima idu turisti su zakrčeni. Obilazimo ih lagano. Gledamo u najlepša lica koja smo u životu videli, lica kambodžanske dece. Osećaj radosti nas obuzima, opčinjeni smo licima i uspavanim drevnim gradom. Kompleks hramova i plata deluju kao da se otimaju čeljustima džinovskog drveća koje ih je opkolilo sa svih strana. i samo jedno pitanje… “Da li ja sve ovo stvarno vidim svojim očima?” Da, videćete i vi svojim očima kameni grad, čudo koje će vas ostaviti bez daha i sa utiscima koji će vas pratiti putem do Malezije.

MALEZIJA

Utiske ćemo sređivati u Kuala Lumpuru, gradu potpunom drugačijem od svega što smo upoznali na ovom putovanju. Videćete Kule Petronas koje su sa 88 spratova do izgradnje Burdž Dubaia bile najviše zgrade na svetu. Ipak, ostale su najviše kule bliznakinje na svetu jer su u terorističkom napadu 11.septembra 2001. srušene njujorške bliznakinje. Uočićete kontrast između ultra-moderne i šarmantne tradicionalne arhitekture. Sudar mnogih kultura i tradicija dao je poseban pečat ovoj metropoli. Više od polovine stanovništva, čak 52%,  čine Kinezi. Slede Malajci sa 39% i Indijci sa 6 %. Dominantne religije su budizam i islam (po 40%), ali nezanemarljiv procenat “otpada” na hinduizam (5,2%) i hrišćanstvo (8,7%). “Jungle Travel” će vas odvesti do Parka ptica, sa oko 160 različitih egzotičnih i nama stranih vrsta. Posetićemo i Muzej Leptira. Mislite na svakidašnje leptire sa livada, ali ne… Neke vrste podsećaju na džinovske reptile. Izmoreni od silnih obilazaka, imaćemo želju za ukusnim obrokom. Probaćemo specijalitete koji predstavljaju miks kuhinja naroda koji su se mešali na ovim prostorima. Ukusi Indije, Kine, Tajlanda i Malezije osećaćemo dok budemo pakovali kofere i krenuli putem Singapura.

SINGAPUR

Na 137km severno od ekvatora, smešten je Singapur, grad XXI veka i najmanja država Jugoistočne Azije. „Azijski Gibraltar“ kako grad zovu zbog strateškog položaja bio je jedan od glavnih vojnih i  komercijalnih centara Britanske imperije. Ime grada u prevodu znači „grad lava“. Grad oblakodera, sa skulpturom lava „Merlion“-a koji iz čeljusti „pušta“ vodopad, druga je najgušće naseljena država na svetu (posle Monaka). Najveći je izvoznik ukrasne ribe, poseduje najveći vodopad napravljen ljudskom rukom (30m) u Jurong parku ptica, kao i najveću fontanu na svetu. Pokušaćemo da otkrijemo misteriju vezanu za Singapur – zašto se u oktobru rodi više ljudi nego u bilo kom drugom meseci?! U Singapuru se govori „singliš“ili singapurski engleski, oko 80% stanovništva poseduje mobilni telefon, a oko 90% ljudi živi u državnim stanovima. Ovde vladaju strogi zakoni. Velike su kazne za prelaženje ulice van pešačkog prelaza, za bacanje pikavaca po ulicama ili posedovanja više od jedne kutije žvaka (koje se inače u Singapuru ne prodaju).

Nakon obilaska urbanih sredina i predivnog kamenog grada Angkora, otići ćemo na pravi odmor. Puket! Prelepe plaže, tajlandska masaža, kokteli i neizmerno uživanje… Vreme je za polazak kući. Odvojiti se od svih lepota koje ste doživeli na ovom putovanju većini putnika teško pada. I vama će… Ali pre toga treba da se odlučite za putovanje u Indokinu sa „Jungle Travel“-om na 21 dan. Možda malo vremena da se sve obiđe, ali dovoljno da vas namami da se nekad ponovo vratite i obiđete detaljnije ova neobična i jedinstvena mesta na svetu.

by Maja

Najuticajni kralj u istoriji Poljske, Kazimjež III Veliki, osnovao je Krakovsku akademiju, sadašnji Jegelonjski Univerzitet, jedan od najstarijih u Evropi, kao i grad koji je dobio ime po njemu – Kazimjež, deo današnjeg Krakova. Krajem XV veka su ga naseljavali Jevreji, kad su bili proterani iz zapadnog dela Starog grada. Bio je to glavni kulturni i duhovni centar Jevreja. Sada se tu nalaze Etnografski muzej-najstariji u Poljskoj, najstarija sinagoga u Poljskoj i nekolicina drugih sinagoga, koje predstavljaju najstarije spomenike jevrejske sakralne arhitekture. I dalje u Krakovu postoji Jevrejska četvrt u kojoj možete prošetati uskim ulicama i izaći na Most ljubavi. Od XI do XVI veka Krakov je bio prestonica Poljske. U njemu se nalazio Kraljevski dvor u kome su kraljevi krunisani. Inače, XVI vek proglašen je „Zlatnim vekom Poljske”. Već jedan vek kasnije, prestonica postaje Varšava je bila bila Stokholmu, gde se nalazio presto kralja Zigmunda III Vaza.

VAVEL

Na Vavelu je ostao istoimeni dvorac, katedrala Sv. Vaclava i Sv. Stanislava Biskupa. Tu se nalazi i veliki broj grobnica, između ostalih i Leha Kacinskog i njegove žene, kao i  kosti nosoroga i kita. Po legendi, dokle  god stoje ove kosti stije ispred, postojace i katedrala. Na vrhu se nalazi Zigmuntova kula sa 5 zvona koja, po legendi,  svojom zvonjavom teraju oblake i donose lepo vreme. Svaka devojka koja dotakne klatno bice srećna u ljubavi i brže će se udati. Na zapadnoj strani Vavelskog brda nalazi se zmajeva pećina i statua zmaja. Još jednu legendu ćete čuti od Jungle vodiča: „Još u vreme kneza Kraka, po kome je Krakov navodno dobio ime, u gradu se pojavio strašan zmaj koji je rušio sve pred sobom. Kralj je jednog dana naredio da ga ubiju i obećao veliku nagradu onome kome to pođe od ruke. Mnogi vitezovi su pokušavali, ali tek posle dužeg vremena mladi obućar se dosetio. Kupio je ovcu i njenu vunu natopio sumporom i katranom. Kada je halapljivi zmaj pojeo, vatra je krenula da mu uništava stomak, počeo je da pije vodu iz Visle, popivši previše vode, pukao je!”. Zmaj danas bljuje vatru, ali je potpuno bezopasan, jer je samo statua. Prošetaćemo kejom, hraniti labudove i crne pačiće, uživati u krakovskom suncu na obalama Visle.

CENTAR GRADA

Uz mlade i energične vodiče agencije „Jungle Travel” obići ćete drugi najveći trg u Evropi, na kome se nalaze Crkva sv. Vojćeha, jedna je od najstarijih u Krakovu, Gradski toranj u kome je sala muzej, a u podrumu  kafić,  Bazilika sv. Marije  sa dva tornja u gotskom stilu. Danas se sa tornja na svakih sat vremena oglašava trubač sa tzv prekinutom melodijom. Po legendi, tokom najezde Tatara polovinom XIII veka, trubač koji je oglašavao dolazak neprijatelja pogođen je strelom i zato je melodija prekinuta. Na toranj se posetioci mogu popeti do vrha ako pređu 200 stepenika. Drugi toranj je u renesansnom stilu, a to je ujedno  i zvonik. Predanje govori da su tornjeve gradila dva brata, od kojih je jedan ubijen od strane drugog, ubodom noža iz straha da bratovljev toranje ne bude viši. I danas je na glavnom ulazu u Sukjenjice okačen nož koji podseća na legendu. Izgradnja glavnog oltara trajala je 12 godina, dobrovoljnim novcem žitelja, a budžet je bio u veličini kao godišnji budžet grada.

Sukjenjice,  renesansni trgovački centar, u srednjem veku bile su mesto gde se mogla nabaviti roba sa istoka. S druge strane Krakov je izvozio olovo, tekstil i so iz  čuvenog rudnika Veličke. Sada su u prizemlju restorani, kafici i prodavnice, a na spratu je Galerija poljskog slikarstva iz XVII i XIX veka, sa čuvenom slikom Leonarda da Vinčija „Dama s hermelinom”.

U samom centru se nalazi velik broj kafića i restorana koji će vam po pristupačnim cenama prirediti izvrstan užitak. Između ostalih, imaćete priliku da večerate u  restoranu Vjeżinek čuvenom po gozbi, koju je na zahtev kneza Kazimira Velikog priredio Mikolaj Vjeżinek i koja je trajala 20 dana, raspravljajući se o bitnim političkim pitanjima. Moći ćete da probate supu od kiselih krastavaca, pljeskavice od krompira, kolač od sira, kuvano pivo raznih ukusa i još mnogo nesvakidašnjih jela i pića. Jungle-ovi euforični vodiči povešće vas u fantastični noćni provod. U klubovima i kafićima kao što su Diva, Frantic, Hard Rock Cafe, Coffee Haven, Irish Pub itd. Očekuje  vas dobra atmosfera, začinjena ukusima tradicionalnih poljskih poslastica, kafa i piva, u kakvim još niste bili u prilici da uživate.

VELIČKA – RUDNIK SOLI

Nedaleko od Krakova, nalazi se rudnik soli Velička, danas jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Poljske. Rudnik je najstariji poljski gospodarski objekat koji se bavio proizvodnjom soli, a čiji počeci sežu čak do srednjeg veka. Stolećima je bio izvor poljskog blagostanja. Nekoliko vekova eksploatacije rudnika soli oblikovalo je prostor kakav danas priziva hiljade turista. Ležeći na 9 nivoa, skriven ispod grada, rudnik doseže dubinu od 327 metara. Mi ćemo obići samo 1% rudnika, do dubine od 130m. Podzemlje Veličke sastoji se od gotovo 300 kilometara tunela i oko 3000 prostorija. Impresivan deo rudnika su kapelice koje su sagradili sami rudari i u kojima se dan danas održavaju mise po najavama za hodočasnike. U “slanim” prostorijama rudnika održavaju se i banketi, balovi, konferencije i koncerti pa je samim time rudnik i od velikog kulturnog značaja. Najpoznatija prostorija je dvorana “Varšava” koja se nalazi na 125 metara dubine, a u kojoj se svake godine organiziraju novogodišnji bal i koncert. Rudnik  je pod zaštitom UNESCO-a  od 1978. godine, a istorijskim spomenikom Poljske proglašen je 1994. godine.

AUŠVIC

Retko kome nije pozbata činjenica da je Aušvic bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. U južnoj Poljskoj, 50 km zapadno od Krakova i 286 km od Varšave, logor je dobio po obližnjem selu Osvjenćim (Aušvic na nemačkom). Nakon nemačke okupacije Poljske septembra 1939, Osvjenćim je priključen Nemačkoj i ime mu je promenjeno u Aušvic.U koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, najviše Jevreja (million). Većina žrtava je ubijena odmah po prispeću u logor u gasnim komorama Aušvica II u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima. Među stradalima je i 19.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944. godine i oko 83.000 Poljaka. Komandant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesu svedočio da je do 2,5 miliona ljudi umrlo u Aušvicu. Do danas su sačuvani mnogi objekti logora Aušvic. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. UNESKO je ovaj logor 1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom „Aušvic-Birkenau – nemački nacistički koncentracioni logor smrti“.

Centar Krakova, brdo Vavel, lude žurke i fantastičan edukativni program kroz fakultative u Aušvicu i rudniku soli Velička, Jungle Travel je priredio za mlade ljudi i sve one koje se tako osećaju. Nesvakidašnje iskustvo na 800km od Beograda, u srcu Evrope! Pođite i uverite se da legende i dalje žive..

by Marina Piper

Glavna specifičnost savremene Kambodže je njena restriktivna kulturna politika. Vlada zagovara borbu protiv globalnih uticaja koji po njima kvare tradicionalnu kulturu. Zabranjeni su mobilni 3G telefoni, agencije za nalaženje partnera, izbori za mis i farbanje kose u plavo. Prilikom gostovanja na televiziji mora se poštovati kod i nositi pristojna odeća. Preljuba se kažnjavasa godinu dana zatvora. Ako se uzme u obzir da je Kambodža poznata po ljubavnim skandalima narodnih poslanika, reč je o velikom  paradoksu.

Zvanična valuta je riel, ali se američki dolar najčešće koristi kao sredstvo plaćanja. Riel se dobija samo kao kusur u kupovinama na malo, pa se može reći da služi kao pomoćna valuta.

Kuhinja je slična tajlandskoj, ali je manje ljuta uz uticaj indijskog karija i kineskih rezanaca. Bazira se na pirinču, ribi i povrću, a glavni začini su sos i paste od ribe. Mleko od kokosa je važno kao prilog i osnova za poslastice. Degustirajte što više, jer je jako jeftino! Za svega nekoliko dolara možete dobiti obilan ručak. Pa da vidimo šta je u Kambodži spremio „Jungle Travel“.

SIEM REP

Avantura počinje od Siam Repa, glavnog grada istoimene provincije na severozapadu Kambodže, oko 300km od prestonice, čije ime znači „Sijamski poraz“ i odnosi se na pobedu Kmera nad tajskom kraljevinom Ajutaja u XVII veku. Siem Rep je francuski kolonijalni grad, koji se slavu stekao otkrivanjem kompleksa Angkor Vat. Centar grada sa puno restorana, prodavnica, noćnom pijacom i nezaboravnom uličnom zabavom, biće vam savršena priprema za najveći kompleks hramova na svetu.

ANGKOR VAT

Fasinantno, čudesno, neopisivo… Reči su koji najveći broj turista izgovori približavajući se kamenom kompleksu religijskih objekata veličine Njujorka – Angkor Vatu! Na tom mestu se u vreme civilizacije Kmera prostirao najveći grad na svetu u kome je živelo oko 750.000 ljudi. Angkor je odražavao privrednu i vojnu dominaciju u regionu. Grad je imao oko 1000 svetilišta, a po zamisli graditelja trebalo je veličinom da parira egipatskim piramidama. Uz to vladati Kmera, kao i faraoni, smatrali su se božanskim vladarima.

Svaki kralj je gradio vlastiti hram posvećen jednom bogu čijem se otelovljenjem smatrao, pa je tako i Surjavarman II izgradio hram posvećen bogu Višnu – Angkor Vat. „Angkor“ znači grad, a „Wat“ na tajlandskom i kmerskom jeziku znači hram. Ova „prašuma obrađenog kamena“ počela je propadati u XIII veku. Brojni radnici odbijali su robovski rad za svoje vladare, pa su građevine i sistemi za navodnjavanje počeli da propadaju. Oštećenja su nastala usled vremenskih nepogoda, bujnog rasta prašume i ljudskih razaranja, naročito pljački. Najveća od njih desila se u XV veku od strane Sijamaca. I pored toga, mnogo toga je ostalo očuvano i atraktivno za savremene turiste. Posebnu pažnju je privukao na sebe nakon snimanja filma „Tomb Raider“ sa atraktivnom Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi.

Posebnu impresiju čini sistem vodosnabdevanja, izgrađen da omogući korišćenje ranije akumulirane vode u sušnom periodu, kao i da usmeri prekomernu količinu padavina u kišnom periodu.

Misterija vezana za Angkor Vat, sistem građenja i nestanak civilizacije Kmera, možda nikada neće biti otkrivena. Ono što je poznato su simboli koje kompleks predstavlja. Vodeni prokop oko užeg područja hrama, širok 200 m i dug 6 km simbolizuje praokean koji zajedno sa hramovima predstavlja svemir. Glavni hram ima pet tornjeva oblikovanih kao lotosovi cvetovi što predstavlja simbol planine Mehru, doma bogova. Svaki od paviljona ima toranj na vrhu, kroz koje se dolazi do dvorišta sa galerijama i grobnicama. Obasjani jutarnjim suncem izgledaju veličanstveno!Velika misterija Kambodže vezana je i za nestanak Kmera. Posle dominacije od nekoliko vekova, civilizacija je odjednom nestala ne ostavljajući pisane tragove šta se tada desilo.

Kompleks se ne može obići u jednom danu, zato ćemo ga proučavati iz delova tj. dolaziti brodićem i iznova se diviti „kamenom čudu“. Jeste naporno, ali i vredno! Strme i uske stepenice, penjemo se, silazimo i to na temperaturi preko 30 stepeni. Grupe turista sa fotoaparatima, umorni, ali uporni da vide što više, motaju se oko vas. Kako i ne bi, kad su na mestu koje je bilo u konkurenciji za svetsko čudo…

PNOM PEN

Glavni i najveći grad Kambodže, za koji možemo reći i najlepši tzv „biser Azije“, danas je „prestonica bez sna“. Sa Jungle-ovim vodičem proći ćete kroz košnicu ljudi, bicikala, motora, automobila i autobusa. Na obalama reka Mekong, Tonle Sap i Basak nalazi se veliki broj restorana u koji sa zalaskom sunca pohita veliki broj turista. Prošetaćemo kejom Sisovata, na području između Kraljevske palate i Vat Pnoma. Sa bogatom istorijom i arhitekturom, mamiće bliceve vaših fotoaparata. Još u vreme  francuske kolonizacije Pnom Pen je postao glavni grad.  Muzej Tuol Sleng, nekada je bio centar za mučenje i ubijanje. Tokom čuvenog građanskog rata 1975-1979. oko 1,5 miliona ljudi je izgubilo život, pretežno iz redova Crvenih Kmera.  U Kambodži se živi na ulicama, prodaju se knjige, cigarete, suveniri, igračke, kuva na improvizovanim šporetima… Duh jugoistočne Azije itekako prisutan, sa živošću lokalnog stanovništva i turista, učiniće vas boravak prijatnim i zanimljivim.

KAMPONG PHLUK

Faklutativni obilazak poplavljene džungle u blizini Siam Repa, Kampong Phluk, fantastičan je doživljaj. Ime u prevodu znači „Luka kljova“, jer se na tom mestu nekad trgovalo slonovima. Kamplong kleang je zajednica od oko 20.000 ljudi koji žive u kućama 10m iznad reke. To spektakularno mesto ne može da poseti baš veliki broj turista. Mi ćemo pokušati!

Kambodža, nesvakidašnja i teško rečima opisiva, samo je jedno od odredišta na turi koju je kreirao „Jungle Travel“. Uz hedonistički Tajland, neobičnu Maleziju i ultramoderni Singapur, upotpuniće vam doživljaj koji ćete večno pamtiti.

NJU DELHI

Glavni i najveći grad Indije, samo je deo Delhija, jednog od najstarijih gradova na svetu.Više puta je bio rušen od strane neprijatelja, jedanaest puta podizan iz pepela. Delhi se pominje još u čuvenom indijskom epu Mahabharati. Čim izađete iz aviona postaćete deo kulturnog šoka, između raskoši i siromaštva, u ovoj čarobnoj zemlji hinduizma. Čula se bude i menja pogled na svet! Šarenilo boja, opojni mirisi, raspevani ljudi, nasmejana deca, svileni sariji, joga u kombinaciji sa prastarim hramovima i bogatstvom kulturno-istorijskih spomenika čine Indiju jedinstvenom zemljom sa kojom ce vas Jungle Travel upoznati u pravom svetlu.

Provozaćemo se rikšama, preplaviti čula zvucima i popiti kafu u nekom od restorana na Main Bazaru. Južni deo grada sagradili su Britanci kako bi tu smestili svoje institucije odakle su vladali velikom imperijom, a danas na tom mestu videćete ambasade, avenije, rezidencije i vile bogatih Indusa okružene zelenilom. Obići ćemo kuću Indire Gandi, nekoliko hindu hramova, muslimanske džamije i prodreti u srce indijske kulture.

MEK LEUD GANJ

Selo tibetanskih izbeglica na 2000m nadmorske visine, okruženo snežnim vrhovima Himalaja, Mek Laud Ganj, sedište je Dalaj Lame. Prosto vrvi od budističkih hramova i može se desiti da baš u nekom od njih tibetanski poglavar drži predavanje. Okusićemo egzotiku indijske i tibetanske kuhinje sa raznovrsnim začinima, belim lukom i đumbirom, receptima i tehnikama pripreme, sa nezaobilaznim karijem i specijalitetima poput masale, tandorija, birianija itd.

Jungle pleme ne propušta kurseve joge i meditacije, ajuverdsku i reiki-energetsku masažu, druženje sa bekpekerima i turistima sa raznih delova sveta od kojih ćemo čuti neverovatne i slikovite priče sa putovanja. Budimo se sa izlaskom sunca, idemo u obilazak susednog sela Bagšu sa čarobnim vodopadima na kojima se sunčamo i prskamo, a ako skupimo dovoljno hrabrosti i kupamo. Penjemo se na najviše planine na svetu sa profesionalim vodičima do vrha Triund na 2800m. Organizujemo i fakultativni izlet do Amritsara, duhovnog sedišta Sika, u kome se nalazi Zlazni hram iz XVI veka. Upoznaćemo se sa Sika-hodočasnicima i njihovom religijom i filozofijom.

RIŠIKEŠ I HARDIVAR

Sveti gradovi na obali reke Gang, Rišikeš i Hardivar, najbolje će vam prikazati Indiju sa religijskog aspekta. Rišikeš, svetska prestonica joge, čuven je po Kumb Mela festivalu. Šetnja pored Ganda, peščane obale, bacanje cveća u reku i zamišljanje želja, svete skitnice-bebe i naravno svete krave! Fascinantno! U Hardivaru se nalaze dva hrama sa kojih se pruža neverovatan pogled na grad i obale Ganga. Gledamo ljude koji se ritualno kupaju, nose cveće u korpicama i puštaju ga nizvodno. Zadivljujući prizor koji se jednom viđa!

RADŽASTANSKA PUSTINJA

Jahanje kamila kroz Radžastansku pustinju, zanimljive priče i pauze u oazama za degustaciju ljutog dalija, sveže salate i pirinča, uvertira su za obilazak Puškara i roze grada Džojpura sa Palatom vetrova. U Puškaru se održava Holi festival, poznatiji u Indiji kao „praznik boja“ sa ljudima namazanim drečavim bojama, glasnom muzikom i fenomenalnom atmosferom.

AGRA – TADŽ MAHAL

Agra je grad u Indiji koji ne bi bio atraktivan da nije mogula Šah Džahana, koji je u ime ljubavi iznad grobnice svoje supruge Mumtaz Mahal sagradio velelepni mauzolej koji je pre dve godine proglašen jednim od Sedam svetskih cuda izgrađenih ljudskom rukom – Tadž Mahal. Preko 20000 ljudi radilo je na izgradnji ovog zdanja od belog mermera ispred koga se nalazi zadovljujući vrt. „San u mermeru“ kako mnogi zovu Tadž Mahal, je dominantna, ali ne i jedina atrakcija u Agri.

Crvena tvrđava sa masivnim peščanim zidovima i šareni haotični bazar su mesta na koje će vas Jungle odvesti kako bi što bolje upoznali Indiju.

Kulturni šok Nju Delhija, penjanje na najviše planine na svetu – Himalaje, obilazak sedišta Dalaj Lame, šetnja obalama svete reke Gang sa korpama punim cveća, jahanje kamila kroz pustinju, degustacija specijaliteta, joga, meditacija i naravno čuveni Tadž Mahal! Da li neko može da odoli ovakvom putovanju?!

Iza imena ostrva krije se „Jutro sveta“, „Ostrvo bogova“ i  „Poslednji raj na zemlji“. Smešten u predelu ekvatora sa stotinama kilometara dugim peščanim plažama i velikim talasima, predstavlja mamac za hedoniste i surfere. U unutrašnjosti ostrva prelazićemo preko peščanih polja, rečnih brzaka, penjati se na vulkanske kratere visine preko 3000m, zavlačiti u pećine i tropske šume. Na Baliju postoji šest vulkanskih kupa i dve tektonske ploče, okruženih prelepom prirodom u kojoj živi oko 280 vrsta ptica čija pesma u kombinaciji sa mirisima ostrva čini da se osećamo kao u Raju. Najpopularniji sportovi su fudbal badminton i stoni tenis, pa teško da ćemo odoleti prijatnom lokalnom stanovništvu Balija ako nam ponude da odigramo neki meč sa njima. Jungle pleme protiv Balinežana… Biće neizvesno i zanimljivo!

Stanovništvo Balija je poznato po svojim, za nas čudnim, običajima i verovanjima. Drželjubiv i prijatan narod čija kalendarska godina broji samo 210 dana, žive za ceremonije i proslave. Ples je uvek u centru dešavanja na ostrvu. Tradicija koja se prenosi sa generacije na generaciju ovekovečena je u mnogim filmovima. Plesači obično nisu plaćeni, ali dobijju raskošnu gozbu i poštovanje publike. Stanovnici Balija levu ruku smatraju nečistom, ne jedu njom, ne pozdravljaju se i ne primaju stvari.

Preko 20.000 hramova izgrađeno je na ovom mestu. Ukoliko želite da posetite neke religijske objekte morate obavezno nositi ešarpe. Nemojte stojati ispred ljudi koji se mole i ne fotografišite u tom trenutku! Ne dodirujte im glavu -  uvredljivo je! Tokom hindu-festivala Niepi u martu i aprilu, sve postaje tiho, kao da se zvuci utišavaju. Veruje se da tada ostrvo posećuju zli duhovi i da ne sme biti buke koja bi ih uznemirila. Balinežani se mole za useve pirinča, koji je glavna kultura na ostrvu.

Raskošna hinduistička arhitektura, svaka kuća sa hramom ukrašenim šarenim reljefnim elementima i skulpturama dominiraju na Baliju. Ulazna vrata i ograde dvorišta su najčešće izgrađeni od kovanog železa i dekorisani zlatnim ornamentima. Ispred ulaza se nalaze dve kamene skulpture odevene u sarong. Nama čudno, njima tradicionalno. Ali u svakom slučaju impresivno! Šarenilo boja, preovlađujući narandžasti i žuti tonovi čekaće vas na svakom koraku napravljenom na Baliju. Krenućemo od prestonice…

DENPASAR I PLAŽE BALIJA

Najlepše i turistima najomiljenije plaže se nalaze na jugu ostrva – Kuta sa burnim noćnim životom, surferska „dolina“ Sanur, zaliv predivnog zalaska sunca i ukusnih specijaliteta od morkih plodova – Džimbaran i luksuzna Nusa Dua. Prestonica Denpasar, glavni saobraćajni čvor, sa užurbanim turistima i lokalnim stanovništvom, drastično se razlikuje od ostalih mesta na Baliju. Pijaca Badung, gde se možete cenjkati za sve proizvode, Market ptica, hinduistički hram, Muzej provincije Bali, umetnički centar i brojne  zlatare mame turiste da ih posete.

SELO BATUAN

Vodićemo vas ka severu, gde ćemo naići na naselja sa zanimljivim prodavnicama opreme za surf i ronjenje, u dvorištima videti drvene predmete, u zanatskim radnjama drvoreze, proći kroz išarano selo Batuan dok nas opijaju opojni mirisi flore Balija. Videćemo očuvanu holandsku arhitekturu iz kolonijalnog doba i Pura Pulaki, jedan od najsvetijih hramova za koji se veruje da je prvi izgrađen na ostrvu od strane sveštenika Danhianga Nirarte.

PIJACA KLUNGKUNG TOWN

Na istočnom delu ostrva postoji pijaca sa tekstilnom robom i par antikvarnica, Klungkung Town, gde možete nabaviti najkvalitetniji tekstil na ostrvu i suvenire za vaše najdraže. Raskoš boja i dezena je oslikana na tkaninama. Lagani, prirodni materijali poput pamuka, lana, svile, ukrašeni „batik“ tehnikom u bojama kao što su žad-zelena, šafran žuta, boje cimeta i paprike, žarko crvena, zlatna i narandžasta se mogu naći na ovom mestu po jako niskim cenama. Nedaleko od pijace, krenućemo glavnim putem i doći do Kerta Gosa, predkolonijalne sudnice – „palate pravde“, zatim ćemo se uputiti ka vidikovcima sa prelepim pogledom, starog zidom ograđenog sela sela Tenganan gde ćete se oduševiti ručno izrađenim korpama od pruća i završiti u ribarskom naselju Amed. Za avanturiste preporučujemo čuvenu pećinu slepih miševa Goa Lavah.

TANAH LOT

Najupečatljivija atrakcija Balija je svakako Tanah Lot, usamljeni hram na vrhu stene 100 m udaljene od obale ispred koga se okupljaju brojni vernici za vreme oseke i mole dok sunce zalazi za pučinom (jedino tada je hram dostupan). Kintamani, planinsko selo sa koga se pruža fenomenalan pogled ka aktivnom istoimenom vulkanu i jezeru Batur, Hram Tirta Empul i Slonovska pećina, poznati kao boravište isposnika iz XI veka, prometna pijaca voća u Čandikuningu, kao i šuma majmuna, nešto su što ne smete propustiti na „Ostrvu Bogova“.

Dišite punim plućima, oslobodite se strahova i prepustite se Baliju. Za sve ostalo tu je „Jungle Travel“! Nemojte da jurite avanturu, ona će juriti vas…

by Maja

BANGKOK

Glavni i najveći grad Tajlanda je urbana džungla sa izmešanim mirisima, jedva prohodnim saobraćajem, jeftinom uličnom hranom i burnim noćnim životom. Videćete uniformisane studente koji hitaju ka fakultetima, nasmejane bekpekere koji neprestano istražuju ovu prelepu zemlju, turiste izgubljene u gužvi… Na reci Cao Praja, čija delta je jedna od najplodnijih na svetu, ispresecan kanalima iznikao je grad oblakodera, haotičan i prenaseljen, a neverovatno zabavan. Noćni klubovi, barovi, diskoteke, egzotika istoka izmešana sa raznim svetskim kulturama, upoznavanja, odličan provod… Ukoliko želite da se vozite tuk-tukom, cenjakajte se. Zabavno je i mnogo jeftinije nago taksi.

Izrađen od žada koji propušta svetlost, na obali Cao Praje u Velikoj palati hrama, smešten je Smaragdni Buda. Inače, na Tajlandu možete videti veliki broj hramova posvećenih osnivaču budizma. Zbog svoje velike ljubavi prema praznicima, Tajlanđani slave  hrišćanski Božić i tada na ulicama Bangkoka pored palmi možete videti okićene jelke. Svi se vesele, pozdravljaju, ali nikako ne dodiruju glave jer su one najpoštovaniji deo tela.

ČANG MAI I DŽUNGLE TAJLANDA

Grad na severu zemlje, drugi po veličini posle Bangkoka, okružen je džunglom. Put ne bi bio egzotičan da ne zavirimo u to rastinje i otkrijemo šta nas čeka van civilizacije. Slonovi koje čuvaju kao kućne ljubimce, koriste i za masažu. A upravo ti slonovi će nam biti prevozno sredstvo kroz džunglu. Zajedno sa Jungle-ovim i lokalnim vodičem krenućete putem prirode netaknute ljudskom rukom. Preko pirinčanih polja, jahajući najjače životinje na kopnu, stižemo u selo… Selo u srcu džungle, selo u kome živi pleme… Naše Jungle pleme će se upoznati sa pravim plemenom, ljudima koji ne znaju za automobile, IT, noćni život… Žene su obučene u ljubičaste suknje, istetovirane po licima i imaju prstenje oko vratova koje predstavlja simbol plodnosti i lepote. Organizovaće nam ručak, prženi pirinač sa sosevima od piletine i ponuditi nas svežim ukusnim voćem. Avantura ne bi bila potpuna da se ne okupamo u vodopadima. Jedinstven doživljaj… Kupanje u džungli, sunčanje na kamenu dok kroz gusto granje probija sunce… Noćenje u ovom selu je nešto što naši turisti ističu kao najupečatljivi događaj. Logorska vatra, otvoreno nebo, milioni zvezda nad vama, pa noćenje u bungalovima od bambusa sa baldahinima na podu. Život u plemenu, jedno sasvim novo iskustvo…

KOH PAN GAN

Čujete talase kako šušte… Zvuk koji se meša sa pucketanjem palminog lišća… Koh Pan Gan… Bele peščane plaže, ležaljke između dva stabla palme, ispijanje kokosovog mleka… Za ostrvo na kome vladaju drugačija pravila i drugačiji zakoni kažu da je „Ibica Istoka“ sa hipicima, rejverima, umetnicima i svim ljudima slobodnog duha. Dodir po ramenu, zalazak sunca i osmeh upućen osobi sa kojim sedite na sitnom belom pesku dok vam talasi zapljuskuju stopala, čaroban je doživljaj. Lude žurke, fotkanje i voćni kokteli tokom noći, pa ujutru opuštanje tela i duha uz jogu i meditaciju… Potpuna sloboda! Za razliku od komecijalizovanih turističkih ostrva na Tajlandu na kojima turisti rasipaju novac na stvari prisutne i u zapadnoj kulturi, na Koh Pan Ganu se živi na jedinstven, nama stran način. Ali kad osetite tu atmosferu i upoznate ostrvo, nećete se više osećati više kao stranci. Ići ćete i na pijacu u Tongsali kako bi kupili i probali ljutu salatu od papaje, ceđene sokove i svežu ribu. Nakon ukusnog obroka, prijala bi vam jedna masaža. Ne klasična, kao što ste navikli u salonima na Zapadu, već sterao masaža – dve maserke, četiri ruke i duplo veće uživanje.

Stanovnici ostrva su jednostavni ljudi koji žive u velikim porodicama, tetke i strine gaje decu  kao da su im rođena, a vi ćete se osećati kao kod svoje kuće, u svojoj porodici… Nipošto ne podižite glas, pričajte tiho i pozdravljajte ih sklopljenih dlanova u visini grudi. Ne brinite, Jungle pleme se lako uklapa u pravila stanovnika egzotičnih destinacija, jer ima stav prijatelja i osmeh koji govori više od reči.

FOOL MOON PARTY

Žurka koja nikada ne prestaje…Veče punog meseca, ljudi naviru sa svih strana, traži se krevet više… Na plaži Haad Rin organizuje se specifična žurka, žurka na kojoj se kokteli služe u koficama, sa prirodnom guaranom i dosta leda, na kojoj se iza ljubičasto – plavih tonova neba u isto vreme vide Sunce i Mesec. Klubovi jedan pored drugog, muzika za sve ukuse, od house-a, preko hip-hopa, drum’n’bass-a, tence-a do MTV hitova. Oko 20.000 bosonogih ljudi, svi se dobro zabavljaju, đuskaju, uživaju… Mnogi je smatraju najluđom žurkom na svetu, a mi smatramo da je treba doživeti…

KOH TAO

Ostrvo koje je dobilo ime po svom geografskom obliku još od strane prvih doseljenika – ostrvo kornjače, danas je glavna meta zaljubljenika u ronjenje. Ukoliko ste početnik možete upisati kratki kurs kako bi upoznali podvodni svet sa raznobojnim koralima i ribicama. Nekada su ostrvo naseljavale zelene kornjače, ali razvoj turizma negativno je uticao na njih. Međutim, udruženja lokalnih ronilačkih centara gaje i čuvaju mlade korjače i čine sve da one ponovo budu simbol ovog ostrva.

Urbana džungla Bangkoka, prirodna džungla oko Čang Maia, opuštanje na prelepim plažama Koh Tao ostrva, fenomenalan provod na Koh Pan Ganu, masaže, joga, meditacija, ukusna hrana, sveže voće, zanimljivi običaji, budistički hramovi i nasmejani ljudi prosto mame turiste slobodnog duha, hedoniste i putolove da posete ovu zemlju. Tajland sa Jungle Travelom nije komercijalni Tajland, to je zemlja kakvom je vide njeni žitelji, zemlja tako jedinstvena i lepa, gostoprimljiva i vesela… Zemlja simbol egzotike…

by Maja

Ime Rumunije potiče od grada Rima ili od imena Istočnog Rimskog carstva. U kasnoj antici, Carstvo se zvalo Romania. Rumuni su danas jako ponosni na svoju latinsku istoriji. Rimljani su pokorili Dačane 106. godine, što je označilo početak mnogobrojnih invazija na teritoriju današnje Rumunije. U srednjem veku, Rumuni su živeli u tri odvojene države: Vlaškoj, Moldaviji i Transilvaniji. Sve tri države su bile deo Otomanskog carstva, ali sa određenim stepenom autonomije. Krajem 17. veka, Transilvanija je postala deo Habsburške Monarhije, a 1867. godine je autonomija ove oblasti ukinuta i priključena je Ugarskoj, jednom od dva autonomna dela Austro-Ugarske. Današnja Transilvanija ili Erdelj nalazi se u karpatskom basenu. Prvi dokumenat o ovoj teritoriji datira iz 1075.godine i poziva se na Ultra Silvam ili u prevodu “preko šuma” .

SVIREPI LIDERI

Rumunija i Transilvanija su najpoznatije po svojim svirepim liderima. Vlad Cepeš III ulivao je strah u XV veku, a Čaušesku je tiranisao stanovništvo krajem XX veka. Vlad Cepeš III (čije prezime znači nabijač) nasledio je nadimak Drakul (zmaj) od svog oca. Vladao je Vlaškom u tri navrata, a poznat je po surovom kažnjavanju neprijatelja nabijanjem na kolac. Kao dete bio je u zatočeništvu u Maloj Aziji zajedno sa svojim polubratom Raduom. Nauči je turski jezik, ali i turske metode mučenja. Za razliku od Radua koji je bio poslušan, Vlad je još tada ulivao strah svojim čuvarima. Posle smrti Vlada II, Turci vraćaju Vlada III u Rumuniju i podržavaju njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik, kao prethodno njegov otac. Međutim, Vlad Drakula ustaje protiv Turaka. Posle borbi nabijao ih je na kolac. I ne samo njih… Jedna od najpoznatijih priča vezanih za njegovu vladavinu je pozivanje bojara na večeru. Napio ih i izasao iz prostorije pustivši ih da ga onako pijani ogovaraju i da se hvale svojim delima i nedelima, zaključivši da nisu verni njegovoj politici i sve ih pobio. Ipak, neke je ostavio u životu, kao i neke od njihovih članova porodica da izgrade novi dvorac za njega. Ta krvava večera mu je donela otvoreno neprijateljstvo ostalih bojara i skriveni rat koji je od tad počeo da se vodi protiv njega u unutrašnjosti. Zbog ogromnih količina krvi koje je prolio, postao je glavni kandidat za roman Brana Stokera – Drakula. Vampir je inače srpska reč, prvu put spominjana u imenu Save Savanovića. Legenda kaže da vampire piju ljudski krv i večno žive. Ako je tako, onda je zvanično prvi vampir bila žena i to Elizabet Batori. Ova ljubomorna žena, ubijala je mlade i lepe sluškinje, pila im krv smatrajući da će tako njene bore nestati i da je to formula večnog života. Vlad nije pio krv, ali je ipak bio “krvopija”. Mnogo puta je ekranizovan romana Brana Stokera, ali najpopularniji je svakako “Drakula” iz 1992. godine sa Kijanu Rivsom, Vononom Rajder, Entoni Hopkinsom i Geri Oldmanom u glavnim ulogama.

Za razliku od Vlada koga su Rumuni veličali jer se borio protiv Turaka, Čaušeskuovo ime retko i teško izgovaraju. Nikolaje Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. godine pa sve do smrti 1989.godine. zajedno sa suprugom Elenom, streljan je u Trgovištu. Sekuritate, tajna policija, za vreme čaušeskove vlasti imala je ogromnu moć. Zabranio je pobačaje( sem kada žena ima više od 42 godine) i kontracepciju kako bi došlo do rasta prirodnog priraštaja. Uveo je porez od 10-20% prihoda svim građanima starijim od 25 godina koji nisu imali decu. Majke sa najmanje petoro dece su dobijale beneficije, dok su one sa desetoro dobijale titule “majki-heroja”(automobile na poklon, besplatan prevoz železnicom i sl). Brak se mogao poništiti samo u izuzetnim slučajevima. Čaušesku je uveo kult ličnost, dodelio sebi titulu “Vođe” i “Karpatskog genija”. Za njega je napravlje i specijalan skriptar kao za rumunske kraljeve. Zemlja je bila u neopisivoj krizi, na granici siromaštva, a Čaušesku se slikao za televiziju pred punim rafovima i u raskoši. Sve je to dovelo do velike Revolucije nakon koje su Nikolaje i njegova spruga tragično završili.

BRAŠOV

Kao središte istoimenog okruga, Brašov je jedan od najvećih gradova u Rumuniji. Grad u kome su Sai podigli crkve i kuće u nemačkom stilu, za vreme komunizma grad je bio poznat kao Orasul Stalin. Grad se razvio u jugoistočnom delu Transilvanije, na mestu gde se sabiru putevi sa severa kako bi se na ovom mestu uspeli na Karpate i prešli preko prevoja u južnije smeštenu Vlašku. Gradsko jezgro se upravo nalazi na početku ovog klanca koji vodi kaVlaškoj i sa obe stane je zatvoren brdima. U Brašovu se svake godine održava najveći muzički festival u Rumuniji – Cerbul de Aur, a najveća znamenitost je Crna Crkva, najveća gotska crkva između Carigrada i Beča i služi liturgiji nemačkih luterana koji tamo žive. Izgrađena je između 1383. i 1480. g. a ime je dobila po požaru koji je izbio 1689. godine. Uz Jungle-ove mlade vodiče, upoznaćete noćni život Brašova – najveću diskoteku “Casho” kao i klub “Tequila”.  Penjaćemo se žičarom na brdo na kome po ugledu na “Hollywood” piše “Brasov”.

DVORAC BRAN I DVORAC PELEŠ

Za fakultativne izlete smo vam spremili dva dvorca, jedan strašan, Drakulin Bran i  jedan velelepni Peleš. Na dvadesetak kilometara od Brašova, nalazi se dvorac u koje je Vlad Peleš bio zatočen. Dvorac na steni, danas je jedan od zaštitinih znakova Rumunije. Napravili su ga od drveta Teutonski vitezovi davne 1212. godine na ulazu u dolinu koju okružuju planine i kojom su trgovci prolazili vekovima i nazvali su ga Ditrihštajn. Većina predmeta u zamku je iz perioda Marije Edinburške, majke Marije Karađorđević. Sinu njene sestre, prineceze Ileane, 2006.godine Vlada Rumunije je vratila dvorac, posle dugogodišnjeg vlasništva države.

Prlikom ulaska u dvorac Peleš, obućete papuče kako ne bi prljali prelepe crvene tepihe. Dvorac je bio letnja rezidencija prvog kraljevskog para Karola I Hoencolerna i njegove supruge Elizabete. Građen od 1875. pa sa  rekonstrukcijama do 1914.godine, postao je namoderniji dvorac tog vremena – centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje prašine. Danas ga mnogi smatraju najlepšim dvorcem Evrope

by Maja