Tih nekoliko dana bili su potpuno neobični, veseli i zaista zanimljivi. Oduševio sam se čim smo stigli u kamp, gde je Jungle Tribe organizovao žurku na otvorenom. Dosta mladih ljudi se okupilo oko logorske vatre, pravili roštilj, pevali, igrali… savrsen početak.

Sledeće jutro smo krenuli i ubrzo smo stigli do odredišta odakle počinje spust po divljoj reci. Upali samo u čamac sa potpuno nepoznatim ljudima ali ubrzo smo se upoznali i krenuli!

Morali smo obući specijalna odela jer je voda veoma hladna, što je bilo super jer smo odmah zavezali džak sa picem koji je polako plovio za nama.

Oduševila me ova čudesna reka. Voda je bila ledena i potpuno čista, i zaista je super osećaj kad možeš da se sagneš i piješ vodu direktno iz reke!

Priroda oko Tare je predivna, povremeno se pojavljuju male plažice na kojima smo stajali i pokušavai da se kupamo. Nekome je palo na pamet da hvatamo male rečne zmije, suludo, ali bilo je bas zanimljivo.

Jedna od posebnih atrakcija je kupanje u malom izvoru sa vodopadom gde je temperatura vode svega 4°C!

Plovili smo dalje i stigli do kafića na obali reke gde smo stali i uzivali u svežem vazduhu, lepoti guste šume i reke Tare.

Krenuli smo dalje, a onda je postalo veoma uzbudljivo jer smo nekako uspeli da se nasučemo na stenu u sredini reke. Pokušavali smo da se odvojimo i krenemo nekako ali nije išlo. Konačno su neki veseli momci sa Jungle Tribe majicama prišli i pomogli nam.

Plovili smo jos nekoliko sati i stigli do kraja puta, a onda smo skakali u vodu, izvlačili čamce i krenuli natrag u kamp. A tamo ponovo vatra, muzika, smeh…..

Po završetku ovog putovanja ostale su mi lepe uspomene…. Ledena reka prozirno plave boje, veseli ljudi, divna priroda, sve ono što nam se izdešavalo, su stvari koje ću pamtiti.

I zaista, ko jednom ode i iskusi rafting želeće ponovo i ponovo, i uvek će biti potpuno drugačije i nezaboravno!

By: Petar Sretenovic

Po ukrcavanju na brodić, odmah nas je sačekao rege bend, sa hitovima “Don’t worry, be happy” “Quantanamera”, “La bamba”, “Cancion del Mariachi”, “Buffalo soldier”…čisto da bi nas podsetili gde smo krenuli i da se ponašamo kako treba. Karibi su najopuštenije mesto na svetu, ostrva gde se spaja i smeje čitava planeta. Naš brod igra i peva na putu do luke, savršena Jungle Tribe dobrodošlica. Po izlasku sa broda, krenuli smo do hostela šetajući ofarbanim ulicicama. Kao što sam napomenuo, ostrvo je široko samo stotinak metara i da bih dočarao koliko je malo, reći ću vam da centar ostrva ima ukupno desetak ulica, samo dva velika hotela, nekoliko guesthausa i jedan hostel, Pocna-u, najbolje mesto u ovom delu planete. Neverovatni ljudi i energija! Nemoguće je ispričati i dočarati dešavanja u Pocna-i, kao ni na samom ostrvu. Život o kome svi ljudi maštaju, život u ljubavi i bez ijedne brige! Hostel ima dva dela: prvi, hostelski sa spavaonicama, uredjenim kupatilima, barom u kojem susrećete bekpekere iz celog sveta, igraonicom, tour deskom i chill prostorijom i drugi, gde se nalazi kamp na plaži, gde borave mladi putnici sa neobičnim životnim pričama. Većina njih je u beskrajnoj ljubavi sa ostrvom, tu borave po nekoliko godina. Pričajući sa njima, shvatite šta je zapravo dinamičan i uzbudljiv život. Osoblje u hostelu su putnici koji su slučajno došli na ostrvo i ostali tu čitav život. Ispred, na plaži, se nalazi klub gde posle ponoći dođu svi lokalci i turisti sa ostrva, igraju bosi na pesku, vode ljubav ispod palmi, ispijaju rum i tekilu, čekajuci izlazak Sunca uz rege zvuke.Vrele noći o kojima većina ljudi na ovoj planeti mašta. Pocna hostel i taj život u njemu stvarno treba doživeti. Pored se nalaze suvenirnice, barovi, bezbroj malih kantina sa predivnim baštama. Probali smo čuveni meksički moli, zatim svežu ribu I morske plodove, neobične specijalitete poput posilija, meso od ajkule… Tokom večere, često su prilazili mariači I po želji nam svirali do dugo u noć.

Iako je Isla Muheres malo ostrvo, postoji dosta mogućnosti za aktivnosti I razgledanje. Bicikl nam je bio zanimljivo I korisno prevozno sredstvo za obilazak celog ostrva. Krenuli smo od plaže Tiburon, gde smo pravili prvi stop za kupanje I ispijanje margarite. Nastavak obilaska nas je vodio uz obalu, pored prelepih grebena gde postoji mogućnost za snorkling. Za one koji su već prošli obuku I imaju sertifikat, ronjenje na jugu ostrva je pravo uživanje, jer pored koralnih grebena, postoji I podvodni muzej. Mi smo, spuštajući se ka jugu došli do arheološkog nalazišta Maja I krajnje tačke ostrva. Nismo postavili Jungle Tribe zastavu, ali smo se prošetali kroz park I videli par papagaja. U povratku, odmarali smo još par puta na divljim plažama I posetili delfinarijum, gde smo se kupali sa delfinima, morževima I ajkulama. Jedan dosta zanimljiv dan. Obilazeći ostrvo biciklama, upoznali smo dosta prijatnih lokalaca, družili se, igrali domine, ispijali tekilu sa njima, trampili suvenire… Pravi Meksiko I neobična priča jednog malog karipskog ostrva.

Posle par magičnih dana u raju Isla Muheresa, krenuli smo dalje našim malim brodom, uz pesmu mariača I zalazak sunca…

Miloš Janković

Klasičan opis metropole sa navođenjem atrakcija, Berlin bukvalno ne zaslužuje. Njegova priča je drugačija, neobična, upravo kao što su i „Jungle Tribe”-ova putovanja. Ovaj put vas vodimo na najveći svetski Sajam turizma sa preko 11000 izlagača u 24 hale, od 07-13.marta.

Tabla sa natpisom „Berlin” označava da se ulazi u prestonicu Nemačke. Samo betonski zidovi oko puta, sve deluje tako hladno do jednog momenta, momenta kada se ispred nas ukazuju zgrade išarane grafitima, napušteni prostori koji su pretvoreni u skvotove, kanal sa mostićima, pa reka, najveća svetska galerija na otvorenom – Galerija istočne strane koja je nastala na ostacima Zida, orijentir Berlina sa svojih 365m visine- TV Tower, vozovi na linijama metroa koji non-stop zuje, Molecule Man na Špreji – skulptura tri čoveka koji se drže jedan za drugog, ljudi različitih stajlinga i devojka na recepciji hostela koja vam poželi dobrodošlicu u grad koji ne spava. S-banom odnosno nadzemnom linijom metroa možete doći do Alexandar Platza, centra Istočnog Berlina. Mladi ljudi protrčavaju oko vas. Naglasak je na „mladi”, jer ni u jednom gradu nema više mladih lica nego u Berlinu i prosečna starost stanovništva ovog grada je oko 35 godina. Weltzeituhr (World Time Clock) pokazuje koliko ima sati u kom gradu sveta i to je mesto ukoliko neko iz grupe ode na drugu stranu. Put vodi do tornja, najviše građevine u gradu 203m visoke, penje se  na vrh i u polučasovnom kruženju oko svoje ose vidi se ceo Berlin iz ptičje perspektive. U par pogleda doživljava se grad, a kada se siđe vidi se šta poysetioce čeka na tim mestima. Neptunova fontana, crkva Sv. Marije, Roterhaus – crvena gradska većnica, stari centar grada Mitte navodi na krug oko Alexandar Platza i dovodi do Špreje i Ostrva muzeja. Ispred impozantnog Berliner Doma turisti kupuju kobasice sa kečapom i senfom i ležu na travu kako bi imitirali Berlince koji se ovde sunčaju. U pauzama za klopu put može da se nastavi do „Pub”-a gde se može osvežiti pravim nemačkim pivom. Gosti sami sebi toče pivo, naručuju muziku i zovu osoblje preko specijalnog softvera koji imaju pristup sa stola za kojim sede. Kasnije se kreće u šetnju glavnom avenijom grada „Pod lipama” (Unter den Linden) ka Brandenburškoj kapiji. Trimfalna kapija na Pariser Platz-u izgrađena je od 12 grčkih klubova u dorskom stilu po šest sa svake strane. Na kapiji stoji kuadrija koju čine bogovi mira koji voze kočiju sa četiri konja, a urađena je po uzoru na atinsku kapiju Propileja na Akropolju. Prolazi se ispod glavnog simbola grada kako bi se izašlo na Rajhstag (parlament) i Tiengarten – najveći park u gradu. U daljini sija statua anđela oblivena bronzom, statua slobode poznata kao Siegessäule. Ide se dalje do Spomenika žrtvama holokausta, blokova različite visine koji simbolizuju godine Jevreja koji su izgubili živote. Na putu do Jevrejskog muzeja zalazi se u Zapadni Berlin, Potsdamer Platz sa ultra-modernom zgradom Sony centra pa preko Check Point Charlie-ja (graničnog prelaza između dva suprostavjena dela grada). Zgrada muzeja je nepravilnog oblika, a unutrašnjost je posebno iskustvo – audio i vizuelni efekti sa sobama poznatih Jevreja poput Levi Štrausa, zidovi plača, muzika iz sinagoge, filmovi iz života običnih Jevreja u vreme drugog svetskog rata… Posle iscrpnih obilazaka veče je rezervisano za „Matrix”, poznati berlinski klub koji se nalazi na 10ak minuta hoda od hostela. Ekipa iz različitih delova sveta, u različitim fazonima, svako gleda sebe, ali i otvoren je za konverzaciju i nova poznanstva.

Jutro i nova avantura – „Pergamon”, najveći muzej u Nemačkoj koji po značaju stoji rame uz rame sa pariskim Luvrom i petrogradskim Ermitažom. U muzeju se čuvaju skulpture sa Akropolja, ostaci grada Mileta, Kapija boginje Ištar… I ljudi koji ne vole muzeje oduševljavali su se Pergamonom, jer šta god da pogledaju poseduje veliku umetničku i kulturnu vrednost  očuvanu i pored pustošenja od strane Crvene armije posle Drugog svetskog rata  i nošenja umetničkih dela u Puškinov muzej u Moskvi i Ermitaž u St. Petersburgu. Nakon toga put se produžava do Tacheles-a, jedanog od poznatijih skvotova u Berlinu. Grafiti, hipici koji tu žive, grafike i crteži koje prodaju, muzika, pijaca starih stvari… I opet chill u dvorištu… Ulazi se u metro i upućuje na drugi kraj grada do dvorca Charlottenburg koji je dobio ime po kraljici Sofiji Šarlote, ženi Fridriha III. Kraj dvorca je ogroman park sa jezerom kraj koga se Berlinci okupljaju leti. U parku se, kao i u drugim dvorskim kompleksima tog doba, nalazi niz drugih građevina, paviljona i Belvedere na severnoj strani, nedaleko od reke Špreje. Dan brzo prolazi i vreme za novi noćni provod dolazi. Nakon chill-a u klubu „Casiopeia” ide se u čuveni  „Tresor” klub koji se nalazi u podrumu nekadašnjeg trezora banke. Underground ekipa, muzika koja „prži” i prigušeno svetlo… Nešto što morate doživeti, ako hoćete reći da ste doživeli Berlin! Ne možete biti puni utisaka, to je fraza za druge destinacije, samo možete biti na putu da zavolite ovaj grad…

by Maja Jauković

Nakon desetak sati leta od Beograda, Jungle tribe ekipa dolazi na međunarodni aerodrom u Kolombu. Nismo ni slutili da smo zakoračili u sasvim novi svet, preplavljen osmesima u tropskoj noći. Ulazimo u prvi tuk-tuk, očekivajući sasvim običnu vožnju do poznatog turističkog mesta Negomba, ne nadajući se adrenalinu koji nam donose nesvakidašnja vožnja, priroda i ljudi. Na samoj obali Indijskog okeana, gde je smešteno ovo mesto, smeštamo se u guesthouse. Uzbuđenje nam ne dozvoljava da odemo na spavanje i propustimo trenutke uživanja na ležaljkama, u ranoj zori u kojoj pronalazimo spokoj. Misli su nam nošene zvucima talasa, a čula nadražena osetima nepoznatog. Neispavani, ali ipak puni energije, jutro provodimo u obilascima holandskog kanala, voćne pijace, trgova i ulica punih ljudi, automobila i životinja. Željni mora, sunca i plaže, popodne provodimo opuštajući se na obali. Umor nas sustiže i sumrak dočekujemo u postelji sobe guesthouse-a.

Novi dan nam šalje novi izazov, put do Kendija, grada-džungle u samom središtu Cejlona, obrazovnom i ekonomskom centru ostrva. Na putu srećemo lepa i ljubazna lica, koja nam poklanjaju svoje osmehe, nude pomoć i svoja mesta, kako bismo se osećali što prijatnije u njihovoj otadžbini. Čarobna priroda ovog neverovatnog grada ostavlja nas bez daha. Saputnici na ulicama su nam slonovi i majmuni, a pejzaži polja pirinča i čaja, stene prepune ananasa, slike nepojmive evropskom svetu. Jungle tribe putovanje, kao i uvek puno novih stvari, nepoznatih, novih i toliko zanimljivih! Pogledom u nebo pronalazimo svoj sledeći cilj, budistički hram smešten na najvišem brdu grada. U hramu srećemo budiste, koji su odlučili da život posvete veri i borave u hramu. Zatičemo ih kako puštaju zmajeve u nebo, misleći da je tamo raj, ne znajući da je raj upravo u njihovoj zemlji, Šri Lanki. Pod bosim stopalima osećamo samo hladan, vekovima star kamen. Dečaci nam govore o budizmu, pokazuju nam stare spise i upućuju nas na najlepši pogled na grad. Pod vidikovcem se pruža ceo grad i jezero puno dobroćudnih komodo zmajeva. Opraštamo se od malenih sveštenika i upućujemo se ka Pinaveli, sirotištu za slonove. Jašemo ih, mazimo i kupamo i uživamo u osećaju pripitomljavanja ovih velikih, divljih životinja, dok nas prskaju vodom iz svojih surli. Put nastavljamo ka Sigiriji, steni poznatijoj kao Lavlja kandža, koja se od 1982. nalazi na UNESCO-vom spisku svestke baštine.

Od zasluženog odmora, letovališta Hikaduve, deli nas samo šest sati vožnje vozom. To nije voz koji smo očekivali, niti je to samo nekih šest uobičajenih sati, to je najuzbudljivija vožnja koju smo do tada doživeli. Na ovom putu oseti se svaka neravnina, svaki zvuk točkova koji dodiruju šine, vide se putnici koji ulaze u voz prostim uskaknjem i koji isto tako izlaze. Zašto bi i čekali stanicu, kada su naviknuti da stoje na ulaznim vratima i jednostavno iskoče u bujna polja kojima su okružene njihove kuće. Mi se ipak odlučujemo da sačekamo glavnu železničku stanicu Hikaduve. Već na stanici upoznajemo druge turiste koji su došli ovde, kako bi uživali u najpoznatijem surferskom mestu na ostrvu. Upućuju nas na barove na plaži, u kojima se gostimo plodovima mora i sveže ceđenim sokovima. Dok danju igramo društvene igre na pesku, sunčamo se, ronimo oko koralnih grebena i kupamo se sa kornjačama, noću uživamo u zvucima muzike na plaži i opuštanju. Sedam dana odmaranja u Hikaduvi, upotpunjujemo raznovrsnim obilascima obližnjih mesta, hramova, farma kornjača i odlascima na safari.

Dolazi trenutak kada moramo da krenemo kući. Došao je kraj našem Jungle Tribe putovanju, sa sobom nosimo samo prljave stvari i potpuno nova, fenomenalan iskustva o kojima ćemo još dugo pričati.

Vojislav Kalović i Isidora Kušljević

Svoj prvi susret sa Palermom bih opisala kao „kulturni šok“. Indija u Evropi! Uske ulice, pijace iza svakog ugla, miris ribe, Arapi koji u svojim dućanima seku meso sekirama, crnci sa cigarama sede na pločnicima, Kinezi na tezgama izlažu artikle (od odeće do suvenira) i lokalci koji bacaju sve, što im u datom trenutku nije potrebno, na ulicu… Želite da pređete ulicu, ali nemoguće je sačekati zeleno svetlo, jer tada opet nemate prvenstvo prolaza. Nemate ga nikada, samo idete nasumično. Trotoar nije dovoljno veliki za sve pa kad siđete na ulicu stopite se sa motociklistima, koji jedino što rade po pravilima to je da idu u obaveznom pravcu. Palermo je najveći grad na Siciliji, nezvanična prestonica ostrva sa preko milion stanovnika. U gradu postoje dve glavne ulice – Via Maqueda i Via Vittorio Emanuele koje se seku na trgu Quattro Canti (Četiri ugla). Međutim, otmenija i čistija od ostalih je Via Roma, ulica markirane garderobe i nakita. Sa dve kapije Porta Felice koja gleda na luku i Porta Nuova koja gleda na Monreale sa jedne i Katedralu sa druge strane, obgrljena je ulica Viktora Emanuela II, čuvenog kralja koji je ujednio 1861. godine sedam država u jednu – Republiku Italiju. Katerdala sa platoom ispred na kome se održavaju mini koncerti, Teatar Massimo – jedan od najvećih u Evropi, fontana Pretoria, trg Politeama, Engleska bašta sa specifičnih drvećem, vila Garibaldi i Foro Italico su mesta koja ne smete zaobići u Palermu. Ipak, najveća znamenitost grada je lokalno stanovništvo sa svojim običajima i kulturom drugačijom od one koju poznajemo i na koju smo navikli – zapadnoevropske. U gradu se vlada specifična energija koji stvaraju glasni ljudi sa svojim čudnim navikama i koja svoj vrhunac dostiže u večernjim satima (naročito vikendom) kada kvart preko puta najvećeg pozorišta ispune mladi ljudi i umetnici koji podižu atmosferu. Crnci za motore povežu zvučnike, puštaju muziku i đuskaju, turisti se stapaju sa lokalcima i piju domaće vino i pivo Castello. Palermo veliki plus daju obližnja plaža Mondelo sa rezervatom prirode Di Capo Gallo i mini barovima duž obalu, brdo Monreale sa najlepšim pogledom na grad, katakombe – tuneli sa leševima sveštenika pronađeni u XVI veku i blizina mesta iz koga je potekla reč „La Cosa Nostra“, sela koje je svetsku slavu steklo filmom „The Godfather“ („Kum“) kao rodno mesto čuvenog mafijaškog bosa Don Korleonea (glumili: Marlon Brando, Robert de Niro, Al Paćino).

Vožnja vozom na Siciliji je poseban doživljaj, jer su pruge pretežno građene uz more. Malo turističko mesto Ćefalu uskih kaldrmisanih ulica, sa fasadama žućkaste boje, prelepom plažom i šarenim čamcima, dućanima i picerijama sa najukusnijom picom na ostrvu, jedno je od turistički najposećenijih letovališta u Italiji. Od Ćefalua nastavljamo ka Mesini, lučkom gradu u kome je snimana „Malena“, poznati italijanski film sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi u kome je doslovno opisan duh Sicilije. Svakog dana trajekti uplovljavaju u luku i isplovljavaju iz nje, najčešće iz/ka špicu „čizme“, odnosno Reggio di Calabria kao i od/do Strombolija, aktivnog vulkana na eolskom ostrvu. Od Mesine zalazimo na obale koje zapljuskuje Jonsko more, prolazimo ispod Etne, kroz Taorminu – jet set mesto sa grčkim amfiteatrom na vrhu brda da bi stigli do Katanje. Za razliku od Palerma, Katanja je uređenija u arhitektonskom smislu – šire su ulice, trotoari, nema previše pijaca. Smeštamo se u hostel u ulici Via Plebiscito koja se nalazi na mestu nekadašnjih zidina grada. U svom kružnom luku, puna zanatskih radnji, obgrlila je ulicu Vittora Emaneula, Duomo, fontanu slona i glavnu ulicu Via Etna. Upravo na tim mestima u svako doba dana i noći možete videti mlade ljude koji sede, šetaju, razmenjuju osmehe i zavodljive poglede. Ruševine rimskog teatra, pijaca na trgu Carlo Alberto sa raznim vrstama ribe, sočnog voća i povrća, garderobom second hand i sl, park Bellini i shopping zona u Via Etna čine da se u ovom delu grada turisti najprijatnije osećaju. U Katanji se nalazi i najveća crkva na Siciliji – crkva Sv. Nikole sa nedovršenom fasadom.

Iz Katanje je potrebno oko sat vremena vožnje kako bi došli do Sirakuze, rodnog mesta grčkog matematičara Arhimeda. Nakada su Grci nastanjivali ove predele i ostavili duboko urezan trag na istoriji Sicilije. UNESCO je uvrstio na listu Svetske kulturne baštine grčki amfiteatar i ostrvo Ortigia, zaštićeno bedemima i kamenim blokovima od jakih udara talasa. Arhimedov trg, Apolonov hram i katedrala sa dorskim stubovima u kojoj se čuva Karavađova slika „Sahrana Sv Lucie“ uz nezaobilazne pijace su glavna atrakcija ostrva. Na mostićima koji Otrigiu spajaju sa kopnom možete stati kao publika izumiteljima novog sporta. Naime, momci u kajacima sa veslima se dobacuju loptom, a pobeđuje ekipa kojoj manje lopta padne u vodu. Šetnja po stenama, sunčanje na kamenju, aranćina (rižoto bomba) za doručak, kalamare ili oslić za ručak i pasta sa sardinama za večeru uz dezerte poput kanola ili torte sa sedam različitih vrsta čokolade – seteveli u potpunosti va ispune dan.

Jutra u Katanji su čudna. Vidite sunce, ali nailaze oblaci niotkuda i mislite da će se vreme pogoršati dok ne uđete u priču ovog grada koji ima tu nesreću da mu neprestano preti opasnost od vulkana, najvišeg i najaktivnijeg u Evropi, ali istovremeno i sreću da od toga može napraviti pravu turističku atrakciju. Otišli smo busom do sela Nicolosi, naselja najbližeg aktivnim kraterima Etne (ime od grčke reči etna što znači gorim). Suvenirnice i restorani spremni čekaju na turiste koji treba skijama da se spuste sa kratera vulkana. Žičara vas vozi do 2500m nadmorske visine gde vas čekaju kombi i vodič sa specijalnom opremom kako bi se što više približili lavi. Koliko niste spremni da za avanturu izdvojite oko 60eur, onda se penjete po ugašenim kraterima na oko 1900m visine. Najpoznatiji je Silvestri, sa svojim crnim kamenjem i crvenkastom zemljom. Mi smo se peli u patikama i kratkim rukavima po snegu dok se nismo premorili i seli na pauzu. Gde? Na vulkansko kamenje! Niotkuda se rodila ideja da ostavimo trag na ovako neobičnom mestu sa pogledom od koga zastaje dah. Napisali smo kamenjem koje je vulkan izbacio pre više hiljada godina „BELGRADE JUNGLE TRAVEL“. Dok smo se trudili da natpis izgleda što bolje, dobijali smo aplauze skijaša koji su se žičarom vozili ka vrhu. Mahali smo jedni drugima, fotografisali jedni druge i razmenjivali iskrene osmehe. Neverovane promena, od plaže do snega, od mora do planine i to ne bilo kakve, već planine koju je vulkan napravio pre oko 35000 godina. Poslednja erupcija Etne je zabeležena 2011. godine, a najveća erupcija u zadnjih 1000 godina desila se 1669. Godine kada je izbačeno otprilike 830,000,000 m³ lave.

Naizgled obična Sicilija postala je neobična destinacija za sve one kojima je dosadio standardan odmor na moru uz kupanje i sunčanje. Prestonica mafije u XIX veku čiji su bosovi kasnije naselili istočnu obalu SAD-a, danas je sigurno mesto gde će vam možda najviše zasmetati dobacivanja Italijana i haos u saobraćaju. Ako je film „Kum“ doneo Siciliji svetsku slavu, „Jungle Travel“ će joj dovesti još turista, željnih da klasične odmore upotpune istraživanjem ne toliko poznatih predela narodu naše zemlje. Pridružite se „Jungle“-u u joše jednoj avanturi, na još jednom neobičnom putovanju.

By Maja Jauković

Još u autosbusu je počela efourija i zavladala pozitivna atmosfera. Dugo očekivano party
putovanje bilo je pred nama…
Posle kratkog upoznavanja okoline I predela, naša avantura zvanično je počela. Pravac
klub ‘Palace’ I žurka u Jungle Tribe stilu. Tačnije, više žurki u jednoj. Naime, klub se sastoji
od nekoliko nivoa – unutrašnji deo gde počinje zagrevanje I super start, zatim terasa sa koje
smo uživali u neverovatnom performansu i otvoreni podijum gde se nastavila zabava. Sve
to uz pratnju, najboljih DJ-eva, kako stranih, tako I domaćih koji su posšli sa nama na ovo
putovanje. Đuskali smo sa nevidjenom ekipom od više stotina mladih ljudi uz Sevdah baby,
The Good Guys, Lady Dee,…

Po svemu sudeći, glasine o noćnom provodu nisu samo prazne priče. Poslednjih nekoliko
godina ova destinacija budna je 25 h, sedam dana u nedelji. Zona fabulozne atmosfere,
bogate mašte, I naravno entuzijastičnih ljudi, pretvorila je jezero u centar noćnih dešavanja.
Šiofok koji je bio naš grad domaćin, mesto je održavanja jednog od najvećih open air
festivala elektronske muzike – Balaton Sound.

Pored žurki i provoda, posetili smo I prestonicu Mađarske, Budimpeštu, gde smo proveli divan
dan u razgledanju grada. Sudeći po mnogima, Budimpešta je jedan od najlepših gradova
u Evropi. Današnja ‘kraljica Dunava’ broji više od 2 miliona stanovnika. Prelepa arhitektura
obogatila nam je maštu, a mnogobrojni mostovi na Dunavu i mnoge monumentalne zgrade
bile su nam inspiracija. Lančani most, koji spaja Budim I Peštu, najveći u svoje vreme u
Evropi, Kraljevska palata, brdo Citadela, Vaci ulica, žuta linija metroa – druga najstarija u
Evropi, Ribarski bastion samo su neka od mesta koje smo bili u prilici da vidimo u starom
Budimu i nasuprost njemu, modernoj Pešti. Šetnja kroz široke bulevare, i utisak kako je
svaka zgrada sigurno važna i značajna, pratili su nas u stopu. Zatim momenat kada Sunce
zađe, i polako počinju da se pale sva svetla. Mostovi, oblakoderi, tvrđava – odjednom je sve
izgledalo totalno drugačije, blještavo i sjajno.
Naravno, imali smo dovoljno vremena za uživanje u čarima samog jezera. Osim toga što
se voda brzo zagreva, pa raduje plivače, ljubitelje surfovanja i jahtinga, ovo jezero je pravo
mesto za pecaroše, posebno zato što mogu upecati fogasa, ribu koja živi jedino ovde. Za one
neumorne bilo je i mnoštvo dnevnih aktivnosti od sportskih igara pa dnevnih žurki.

Ovo sjajno putovanje bilo je obogaćeno i jednim popodnevnim krstarenjem na jezeru,
gde smo uživali na suncu. Usput, mađarski turistički zvaničnici su nam rekli da krstarenje,
odnosno brod, postaje sve popularnija alternativa svim fanovima dobrih žurki i neobičnog
provoda.

Još jedan divan zalazak Sunca dočekali smo zajedno. Prelivanje tonova svih čudesnih boja
– žuta, narandžasta, ljubičasta,… Voda je u međuvremenu poprimila totalno drugačiji kolorit i
savršeno se uklapala sa našim osmesima

Putovanje na Balaton je bilo mešavina različitih aktivnosti, ljudi, navika, ideja, tipova muzike…
Sve zajedno, bila je to odlična kombinacija koja je učinila da se provedemo nikad bolje!

By: Mihajlovic Mirjana

Posle 26 dana i pređenih skoro 19000 km, vratila sam se potpuno opčinjena! I sa željom da tu magiju podelim sa što više ljudi. Nadam se da će vam ove priče i slike preneti bar deo tog doživljaja.

Autor: Maja Ko

Procitajte Vise o Indiji: <a ref=http://frenzyspark.com/boje-indije-putopis/’>Procitajte Vise o Indiji</a>

Preuzeto sa sajta: frenzyspark.com

Upravo sam ušao u Liban. Severna granica je u totalnom haosu. Postoji samo jedna traka za oba saobraćajna pravca, na kojoj su bez ikakvog reda parkirani šleperi, autobusi i automobili. Na carini se u redu čeka po nekoliko sati. Konačno smo prošli. Idem kroz Tripoli, onuda kuda vodiči i brošure savetuju da se ne ide, jer je veoma opasno. Na severu Libana vlada anarhija, ima mnogo porušenih kuća i izbegličkih kampova. Ako uzmete u obzir činjenicu da je ovde poslednjih 40 godina ratno stanje i onda vam ništa ne predstavlja iznenađenje. Bitno je da se osećate sigurno i da uživate u specifičnosti Libana. Autoput se proteže uz obalu mora i divno je odatle videti sve gradove koji se s planina spuštaju u Mediteran.

Pao je mrak i u ogledalu mora blješte svetla Bejruta. To je poseban grad, oličenje bliskoistočne egzotike. Bejrut je Arapima omiljen grad u koji mnogo investiraju, pa se u njemu, uprkos nemirima i ratovima, stalno gradi. Grad je karakterističan po mnogim društvenim događajima i u njemu nikad nije dosadno. Hamra je najpoznatija i najbučnija bejrutska ulica u kojoj su smeštene brojne prodavnice, restorani, kafići, hoteli… U toj ulici sam i odseo. Lepo je bilo šetati obalom mora, posmatrati lokalne protivrečnosti, kupati se u Mediteranu, gledati savršeni zalazak sunca.

Napustivši Liban, preko Damaska sam nastavio put do Amana, glavnog grada Kraljevine Jordan. Osim stare tvrđave i rimskog teatra, u Amanu ne postoji ništa drugo vredno gledanja. Sam grad, smešten na brdima usred pustare, prljav je i siv, zbog čega sam, posle samo jednog dana boravka, nastavio dalje, prema jugu. Unajmivši taksi u društvu trojice Amerikanaca koje sam upoznao u amanskom hostelu, obišao sam grad Madabu, poznat po prelepim vizantijskim mozaicima koji su i glavna turistička atrakcija ovog grada, a zatim se popeo na planinu Nebo s koje se pruža predivan pogled na dolinu reke Jordan i na Mrtvo more. S tog mesta je, inače, Mojsije posmatrao obećanu zemlju, a tu je i sahranjen.

Posle najsvetijeg mesta u Jordanu posetio sam Mrtvo more. Ogromno jezero na granici Jordana i Palestine najniža je tačka na planeti Zemlji – nalazi se na preko 400 metara ispod nivoa mora zbog čega voda iz njega ne ističe. Važi za najslanije more na svetu, a zbog saliniteta čak devet puta većeg od uobičajenog, u njemu žive samo najotporniji mikroorganizmi – bakterije. Zbog toga je ova voda izuzetno gusta, pa je u njemu nemoguće potonuti, čak se može bezbedno zaspati plutajući na njegovoj površini.

Posle uživanja u slanoj vodi i lekovitom blatu, u društvu Amerikanaca zaputio sam se ka jugu zemlje. Usput smo posetili poznati krstaški zamak Kerak, da bi nam se posle toga putevi razišli. Izmenivši po ko zna koji put plan putovanja, odlučio sam da posetim drevnu Petru, čudesni crveni grad izvajan iz stene. U Vadi Musu, mesto na kojem je smešten ovaj čuveni antički lokalitet, stigao sam kasno popodne kada je sunce pripeklo svom snagom. Odmorivši se tog popodneva u Vadi Musi, ujutru sam bio spreman za posetu Petri koja je, pored Bejruta i Mrtvog mora, predstavljala glavni razlog mog polaska na ovaj put.

Dok se žuto sunce uzdiže nad kamena brda koja okružuju antički grad Petru, stojim pred biletarnicom čekajući na kartu za njen obilazak. Iako je to nesumnjivo najskuplja ulaznica za obilazak nekog lokaliteta, čim se prođe kroz kapiju koja ovaj grad deli od ostatka sveta – postaje jasno da je blago Nabatejaca od neprocenjive vrednosti. Petra je bila glavni grad arapskog kraljevstva Nabatejaca, nomadskog naroda koji se na jug Jordana naselio pre više od 2.000 godina. Kao karavanski trgovci, Nabatejci su velikim delom kontrolisali trgovačke puteve prema južnoj Arabiji, posredujući u trgovini s azijskim zemljama. Zahvaljujući tome ostvarili su značajnu ekonomsku i političku moć i osnovali carstvo koje se protezalo sve do severnog dela Arapskog poluostva. Prestonica tog carstva bila je Petra, u koju se sticalo svo bogatstvo Nabatejaca, kako materijalno tako i kulturno, preuzeto od Grka i Rimljana. Zanimljivo je da jedan od najlepših i najbogatijih gradova starog sveta, skriven iza markantnih planina, do pre 200 godina nije ni bio poznat svetu. Švajcarski putnik Johan Burkhardt ponovo je otkrio Petru 1812, UNESKO ju je 1985. uvrstio u popis mesta koja se smatraju svetskom kulturnom baštinom, a nedavno je proglašena za jedno od sedam svetskih čuda savremenog doba.

Ulaz u crveni grad vodi kroz kanjon neverovatne lepote. Put dugačak par kilometara, koji se proteže između očaravajućih crvenih stena, završava se zaštitnim znakom Jordana, čuvenom grobnicom pod nazivom „Riznica” (The Treasury), koja je svojevremno služila kao nabatejski hram. Ogromno zdanje uklesano u stene sazidano je pre više od dva milenijuma da bi poslužilo kao grobnica vladaru Nabatejaca, a kasnije je pretvorena u prostor za vršenje verskih obreda.

Nastavljajući put prema centru Petre, prošao sam pored mnogobrojnih hramova, žrtvenika i grobnica, a zatim se predamnom ukazao dobro očuvan amfiteatar iz 1. veka koji je, takođe, isklesan iz stene. Na izlasku iz područja nekadašnjeg grada nalazi se možda najlepši spomenik ove izgubljene kulture, El Deir ili Manastir. Petra je ogroman grad za čiji obilazak treba izdvojiti najmanje dva dana. Da bi se došlo do El Deira, koji leži na brdu iznad grada, potrebno je prepešačiti nekoliko kilometara, a zatim se satima penjati uz stepenice. Kao i sve ostalo u Petri, El Deir je isklesan iz crvene stene. Prvobitno nabatejski hram, kasnije je pretvoren u manastir, po čemu je i dobio ime. Sa brda oko El Deira pruža se impozantan pogled na zalazak sunca koji je, kako kažu, najlepši u ovom delu sveta.

Te večeri sam u hostelu upoznao devojku i momka iz Finske, koji su se ponudili da me narednog dana povezu u Akabu, u koju su se i oni zaputili. Dok smo se vozili čuvenim „kraljevskim putem“, susreli smo beduine na kamilama, pa sam se zapitao u čemu je smisao njihovog života u pustinji. Iako su pustinjski pejzaži lepi, nisam mogao da dočekam da vidim Crveno more. Najzad smo stigli u Akabu i smestili se – moji saputnici u hotel, a ja u beduinski šator u blizini plaže.

Ako se uzme u obzir da je Akaba grad na obali Crvenog mora, koje važi za jedno od najlepših i najbogatijih mora na svetu, očekivanja pred dolazak na to mesto zaista su velika. Međutim, Akaba nije ništa posebno – iako je boja mora prelepa, plaža je neuređena i prljava, a voda, u kojoj ima dosta ježeva, nije baš najpogodnija za kupanje.

Izneverenih očekivanja, ponovo sam promenio plan putovanja i posle dva dana provedena na moru odlučio da krenem kući. Iz Akabe sam lokalnim autobusom stigao u Aman, a ujutru sam uhvatio autobus za Damask i u najstarijem gradu na svetu prisetio se značenja reči „haos”. Iako je Sirija stara koliko i ljudska istorija, a sirijski gradovi traju koliko i vreme samo, zemlja je veoma nerazvijena i siromašna. Zbog toga antički spomenici izranjaju iz deponija, stanovništvo je polupismeno i neobrazovano, a policija i sistem korumpirani. Pola sata provedenih u Damasku bilo je dovoljno da opet promenim plan putovanja. Otišao sam autobusom u Alepo i taksijem produžio do Antakije.

Iz Antakije stižem do Ankare, a odatle u Istanbul. Konačno, uhvatio sam voz za Beograd i time se priča o mom putešestviju na Bliski istok okončala.

Sada, kad je sve iza mene, mogu da kažem da s ovog putovanja nosim najlepše uspomene. Srećan sam što sam se okupao u Mrtvom moru i što sam video građevine crvene boje uklesane u stene; nadam se da ću opet moći da posetim Petru, skriveni dragulj Jordana. Poseta Bejrutu značila je ostvarenje mojih snova, a u Liban bih uvek rado otišao, uprkos savetima i upozorenjima o tome šta je bezbedno, a šta nije.

Milos Jankovic

Vekovima zaboravljen i zapušten tako da je džungla vremenom počela da guta neke delove kompleksa, ponovo ga je otkrio Francuz Anri Muo, koji ga je smatrao veličanstvenijim od svih građevina stare Grčke i Rima. Nekadašnji simbol moći kambodžanskog naroda, a danas inspiracija mnogobrojnim umetnicima i fotografima, Angkor Vat predstavlja jedno od najlepših mesta na planeti. Kad krenete u obilazak ovog lokaliteta, videćete da, osim simbola Kambodže čija glavna kupola predstavlja planinu Meru, postoji mnogo objekata sličnih Angkor Vatu. Jedan od njih je Angkor Tom, poslednji glavni grad velikog carstva Kmera s hramom Bajan i nasmejanim statuama Bude. Pored toga, na ovom mestu moguće je videti kraljevski bazen, Pra Kan, Ta Keo, Pre Rup, Bantese Rai, Terasu slonova i mnoge druge budističke hramove koji deluju zaista fascinantno. Ta Prom, hram koji se u istom stanju nalazi već stotinama godina, zaslužuje posebnu pažnju. Svedočeći o burnoj istoriji kmerskog naroda, ovaj hram izgrađen je krajem 12. i početkom 13. veka pod imenom Rajavihara. Zbog korenja koje izbija iz poda, drveća koje raste na krovovima, intrigantnih hodnika i zidne umetnosti koja vredi čitavo bogatstvo, on predstavlja najinspirativnije mesto drevnog carstva Kmera. Anđelina Džoli je kao Lara Kroft upravo ovde izvodila čuvene vratolomije.

Iako je Angkor bio centralno mesto ondašnjeg najmoćnijeg, najkulturnijeg i najbogatijeg carstva, od svega toga danas nije ostalo ništa osim osmeha tamošnjih ljudi i njihove dece koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Lokalno stanovništva oduševljava posetioce dobrodušnošću, gostoljubivošću i ogromnom količinom energije, što naročito važi za decu koja neprestano trče po prašini i posetiocima nude suvenire i knjige govoreći na tečnom engleskom jeziku.

Kambodža je neverovatna zemlja, a Kmeri – neverovatan narod. Napaćeni, ali miroljubivi, zanimljivi i uvek nasmejani stanovnici Kambodže umalo nisu istrebljeni kada je na vlast došao diktator Salot Sar, poznatiji pod imenom Pol Pot, lider Crvenih Kmera i premijer Demokratske Kampucije, usmrtivši za vreme svoje vladavine gotovo tri miliona Kmera.

Za vreme studija u Parizu Salot se priključio internacionalnim brigadama da bi kasnije potpao pod uticaj francuskih komunista, od kada datira njegova suluda ideologija agrarnog socijalizma. Napustivši studije koje nije bio u stanju da dovrši, Salot se vratio u Kambodžu, gde je stao na čelo pobunjeničkog pokreta protiv tadašnje vlasti. Narod ga je podržao i ne sluteći da će upravo taj čovek biti odgovoran za njegovu nezapamćenu tragediju. Odmah po stupanju na vlast Pol Pot je pogubio sve pripadnike kambodžanske intelektualne elite, profesore, doktore, advokate i druge, zemlju je izolovao, bolnice zatvorio, škole i univerzitete raspustio, a narod poslao na pirinčana polja prisiljavajući ga da radi po 15 časova dnevno. Pod režimom Crvenih Kmera za samo četiri godine stradalo je preko dva i po miliona ljudi, uključujući žene i decu. Istrebljeno je preko 25 procenata stanovništva. Kada je Vijetnam okupirao zemlju i tako narod Kambodže spasao bede, Crveni Kmeri pobegli su u džunglu, ne odgovarajući nikad za počinjena zlodela.

Zahvalni što su preživeli nacionalnu tragediju, Kmeri se trude da žive život najbolje što umeju. I dalje se pretežno bave zemljoradnjom i ribarstvom. Kambodža je zemlja bogata vegetacijom, a reke Mekong i Tonle Sap svake godine poplave zemljište na kome se uzgajaju pirinač i druge poljoprivredne kulture dajući velike prinose. Glavni grad Kambodže, Pnom Pen, leži na tri reke, a obiluje šarenim pijacama, šetalištima, trgovima i ulicama na kojima mnogi vežbaju aerobik i „ulični ples“. Kraljevska palata i Srebrna pagoda najvrednije su građevine u prestonici u kojoj nema mnogo turista, što ovom gradu daje posebnu draž. Drugi grad po veličini je Sijam Rep, danas jedan od najposećenijih turističkih centara. Blizina Angkora učinila je ovaj mali gradić omiljenim mestom za turiste iz celog sveta. Sijam Rep živi noću. „Pab strit“ (Pub street) mesto je na kojem se druže posetioci iz svih krajeva sveta. U Noćnom marketu moguće je razgovarati s Kmerima, ići na masažu, kupiti razne suvenire, svilu, drago kamenje, ali i kopije Brajtling ili Šafhauzen satova koji se, osim po ceni od 20 dolara, ni po čemu ne razlikuju od originalnih. Svota novca koju treba dati za originalne švajcarske satove ovim ljudima je nezamisliv,a a sigurno je da ljubaznost lokalnog stanovništva neuporedivo više vredi od njih. U Kambodži se mogu videti razna čuda i može da se nauči mnogo toga. Ona jednostavno oplemenjuje i obogaćuje čineći nas osobama boljim od onih kakvi smo bili pre nego što smo je posetili. Kambodža i Kmeri koji u njoj žive mogu da nas nauče u čemu se zapravo sastoji sreća, a to je pravo na normalan život i trenuci u kojima zaboravite da živite na planeti Zemlji.

Milos Jankovic

TAJLAND

Prvi korak na našem putu biće Bangkok, glavni grad Tajlanda, “urbana džungla” dijametralno suprotna ostatku zemlje. U jedva prohodnim ulicama sa haotičnim saobraćajem srećemo bekpekere, studente, turiste i lokalno stanovništvo. Svako ide svojim putem, tragajući za stvarima koje ga zanimaju. Nas zanima da upoznamo ovu kulturu, da vidimo lica različitih ljudi, da njihove osmehe uporedimo sa našim… Prelazićemo mnogobrojne kanale na reci Cao Praja, na kojoj leži tajlandska prestonica, sve u potrazi za avanturom. I nalazimo je, odnosno ona nalazi nas. Obiće ćemo Smaragdnog Budu, kao i Ležećeg Budu, kip koji simbolizuje stanje duboke meditacije. Pada noć! Mislimo da gužva stišava. Ne, ona tek počinje! Ova metropola nikada ne spava. Klubovi, barovi i diskoteke mesta su na kojima ćemo upoznati noćni život Bangkoka. Nakon burne noći, organizovaćemo vam fakultativni izlet do čuvenog Mosta na reci Kvaj, po kome je snimljen istoimeni film 1957.godine. Prelazićemo sa čamca na čamac kako bi kupovali na plutajućim pijacama sveže voće, naročito ananase za svega nekoliko centi. Nezaobilazna stavka na našem putu je Hram tigrova, gde ćete imati priliku da mazite ove divlje mačke, a sa nama tako pitome.

KAMBODŽA

Nakon Bangkoka, sledeće odredište je Kambodža, “biser Azije” i njena prestonica Pnom Pen. Monasi, motocikli, prodavnice voća i povrća duž puteva, jedinstvena atmosfera na ulicama karakteristična je za ovo podnedblje. Srebrna pagoda sa 5000 srebrnih pločica, kao i Kraljevska palata su uvertira za najveću atrakciju celog putovanja – Angkor. Kompleks religijskih objekata veličine Njujorka – Angkor sa centralnim hramom Angkor Vatom, mesto je na kome se od IX do XV veka prostirao najveći grad na svetu, kmerska prestonica sa oko 750.000 ljudi. Pod velom misterije je system građenja kanala i nestanak civilizacije Kmera. Kompleks simbolično predstavlja svemir, praokean i dom bogova.

Nedelja u Angkoru… Jedan deo grupe ima želju da se provoza biciklama. Savršena kombinacija! Putići i staze kojima idu turisti su zakrčeni. Obilazimo ih lagano. Gledamo u najlepša lica koja smo u životu videli, lica kambodžanske dece. Osećaj radosti nas obuzima, opčinjeni smo licima i uspavanim drevnim gradom. Kompleks hramova i plata deluju kao da se otimaju čeljustima džinovskog drveća koje ih je opkolilo sa svih strana. i samo jedno pitanje… “Da li ja sve ovo stvarno vidim svojim očima?” Da, videćete i vi svojim očima kameni grad, čudo koje će vas ostaviti bez daha i sa utiscima koji će vas pratiti putem do Malezije.

MALEZIJA

Utiske ćemo sređivati u Kuala Lumpuru, gradu potpunom drugačijem od svega što smo upoznali na ovom putovanju. Videćete Kule Petronas koje su sa 88 spratova do izgradnje Burdž Dubaia bile najviše zgrade na svetu. Ipak, ostale su najviše kule bliznakinje na svetu jer su u terorističkom napadu 11.septembra 2001. srušene njujorške bliznakinje. Uočićete kontrast između ultra-moderne i šarmantne tradicionalne arhitekture. Sudar mnogih kultura i tradicija dao je poseban pečat ovoj metropoli. Više od polovine stanovništva, čak 52%,  čine Kinezi. Slede Malajci sa 39% i Indijci sa 6 %. Dominantne religije su budizam i islam (po 40%), ali nezanemarljiv procenat “otpada” na hinduizam (5,2%) i hrišćanstvo (8,7%). “Jungle Travel” će vas odvesti do Parka ptica, sa oko 160 različitih egzotičnih i nama stranih vrsta. Posetićemo i Muzej Leptira. Mislite na svakidašnje leptire sa livada, ali ne… Neke vrste podsećaju na džinovske reptile. Izmoreni od silnih obilazaka, imaćemo želju za ukusnim obrokom. Probaćemo specijalitete koji predstavljaju miks kuhinja naroda koji su se mešali na ovim prostorima. Ukusi Indije, Kine, Tajlanda i Malezije osećaćemo dok budemo pakovali kofere i krenuli putem Singapura.

SINGAPUR

Na 137km severno od ekvatora, smešten je Singapur, grad XXI veka i najmanja država Jugoistočne Azije. „Azijski Gibraltar“ kako grad zovu zbog strateškog položaja bio je jedan od glavnih vojnih i  komercijalnih centara Britanske imperije. Ime grada u prevodu znači „grad lava“. Grad oblakodera, sa skulpturom lava „Merlion“-a koji iz čeljusti „pušta“ vodopad, druga je najgušće naseljena država na svetu (posle Monaka). Najveći je izvoznik ukrasne ribe, poseduje najveći vodopad napravljen ljudskom rukom (30m) u Jurong parku ptica, kao i najveću fontanu na svetu. Pokušaćemo da otkrijemo misteriju vezanu za Singapur – zašto se u oktobru rodi više ljudi nego u bilo kom drugom meseci?! U Singapuru se govori „singliš“ili singapurski engleski, oko 80% stanovništva poseduje mobilni telefon, a oko 90% ljudi živi u državnim stanovima. Ovde vladaju strogi zakoni. Velike su kazne za prelaženje ulice van pešačkog prelaza, za bacanje pikavaca po ulicama ili posedovanja više od jedne kutije žvaka (koje se inače u Singapuru ne prodaju).

Nakon obilaska urbanih sredina i predivnog kamenog grada Angkora, otići ćemo na pravi odmor. Puket! Prelepe plaže, tajlandska masaža, kokteli i neizmerno uživanje… Vreme je za polazak kući. Odvojiti se od svih lepota koje ste doživeli na ovom putovanju većini putnika teško pada. I vama će… Ali pre toga treba da se odlučite za putovanje u Indokinu sa „Jungle Travel“-om na 21 dan. Možda malo vremena da se sve obiđe, ali dovoljno da vas namami da se nekad ponovo vratite i obiđete detaljnije ova neobična i jedinstvena mesta na svetu.

by Maja