Posle 26 dana i pređenih skoro 19000 km, vratila sam se potpuno opčinjena! I sa željom da tu magiju podelim sa što više ljudi. Nadam se da će vam ove priče i slike preneti bar deo tog doživljaja.

Autor: Maja Ko

Procitajte Vise o Indiji: <a ref=http://frenzyspark.com/boje-indije-putopis/’>Procitajte Vise o Indiji</a>

Preuzeto sa sajta: frenzyspark.com

NJU DELHI

Glavni i najveći grad Indije, samo je deo Delhija, jednog od najstarijih gradova na svetu.Više puta je bio rušen od strane neprijatelja, jedanaest puta podizan iz pepela. Delhi se pominje još u čuvenom indijskom epu Mahabharati. Čim izađete iz aviona postaćete deo kulturnog šoka, između raskoši i siromaštva, u ovoj čarobnoj zemlji hinduizma. Čula se bude i menja pogled na svet! Šarenilo boja, opojni mirisi, raspevani ljudi, nasmejana deca, svileni sariji, joga u kombinaciji sa prastarim hramovima i bogatstvom kulturno-istorijskih spomenika čine Indiju jedinstvenom zemljom sa kojom ce vas Jungle Travel upoznati u pravom svetlu.

Provozaćemo se rikšama, preplaviti čula zvucima i popiti kafu u nekom od restorana na Main Bazaru. Južni deo grada sagradili su Britanci kako bi tu smestili svoje institucije odakle su vladali velikom imperijom, a danas na tom mestu videćete ambasade, avenije, rezidencije i vile bogatih Indusa okružene zelenilom. Obići ćemo kuću Indire Gandi, nekoliko hindu hramova, muslimanske džamije i prodreti u srce indijske kulture.

MEK LEUD GANJ

Selo tibetanskih izbeglica na 2000m nadmorske visine, okruženo snežnim vrhovima Himalaja, Mek Laud Ganj, sedište je Dalaj Lame. Prosto vrvi od budističkih hramova i može se desiti da baš u nekom od njih tibetanski poglavar drži predavanje. Okusićemo egzotiku indijske i tibetanske kuhinje sa raznovrsnim začinima, belim lukom i đumbirom, receptima i tehnikama pripreme, sa nezaobilaznim karijem i specijalitetima poput masale, tandorija, birianija itd.

Jungle pleme ne propušta kurseve joge i meditacije, ajuverdsku i reiki-energetsku masažu, druženje sa bekpekerima i turistima sa raznih delova sveta od kojih ćemo čuti neverovatne i slikovite priče sa putovanja. Budimo se sa izlaskom sunca, idemo u obilazak susednog sela Bagšu sa čarobnim vodopadima na kojima se sunčamo i prskamo, a ako skupimo dovoljno hrabrosti i kupamo. Penjemo se na najviše planine na svetu sa profesionalim vodičima do vrha Triund na 2800m. Organizujemo i fakultativni izlet do Amritsara, duhovnog sedišta Sika, u kome se nalazi Zlazni hram iz XVI veka. Upoznaćemo se sa Sika-hodočasnicima i njihovom religijom i filozofijom.

RIŠIKEŠ I HARDIVAR

Sveti gradovi na obali reke Gang, Rišikeš i Hardivar, najbolje će vam prikazati Indiju sa religijskog aspekta. Rišikeš, svetska prestonica joge, čuven je po Kumb Mela festivalu. Šetnja pored Ganda, peščane obale, bacanje cveća u reku i zamišljanje želja, svete skitnice-bebe i naravno svete krave! Fascinantno! U Hardivaru se nalaze dva hrama sa kojih se pruža neverovatan pogled na grad i obale Ganga. Gledamo ljude koji se ritualno kupaju, nose cveće u korpicama i puštaju ga nizvodno. Zadivljujući prizor koji se jednom viđa!

RADŽASTANSKA PUSTINJA

Jahanje kamila kroz Radžastansku pustinju, zanimljive priče i pauze u oazama za degustaciju ljutog dalija, sveže salate i pirinča, uvertira su za obilazak Puškara i roze grada Džojpura sa Palatom vetrova. U Puškaru se održava Holi festival, poznatiji u Indiji kao „praznik boja“ sa ljudima namazanim drečavim bojama, glasnom muzikom i fenomenalnom atmosferom.

AGRA – TADŽ MAHAL

Agra je grad u Indiji koji ne bi bio atraktivan da nije mogula Šah Džahana, koji je u ime ljubavi iznad grobnice svoje supruge Mumtaz Mahal sagradio velelepni mauzolej koji je pre dve godine proglašen jednim od Sedam svetskih cuda izgrađenih ljudskom rukom – Tadž Mahal. Preko 20000 ljudi radilo je na izgradnji ovog zdanja od belog mermera ispred koga se nalazi zadovljujući vrt. „San u mermeru“ kako mnogi zovu Tadž Mahal, je dominantna, ali ne i jedina atrakcija u Agri.

Crvena tvrđava sa masivnim peščanim zidovima i šareni haotični bazar su mesta na koje će vas Jungle odvesti kako bi što bolje upoznali Indiju.

Kulturni šok Nju Delhija, penjanje na najviše planine na svetu – Himalaje, obilazak sedišta Dalaj Lame, šetnja obalama svete reke Gang sa korpama punim cveća, jahanje kamila kroz pustinju, degustacija specijaliteta, joga, meditacija i naravno čuveni Tadž Mahal! Da li neko može da odoli ovakvom putovanju?!

• …da se u Indiji govori oko 250 jezika? Od tog broja samo hindu i engleski se ubrajaju u  službene
• …da Indusi čuvaju mungose kao kućne ljubimce? Kako bi se zaštitili od zmija koje se ponekad uvlače u kuće, stanovnici Indije su se dosetili da gaje njihove najveće neprijatelje
• …da su krave svete životinje koje u saobraćaju imaju prvenstvo prolaza? U saobraćaju se Indusi prema kravama ponašaju kao prema državnoj delegaciji
• …da u Indiji rastu džinovske palme? Porastu u visinu 22m i imaju po 5m duge listove
• … da u Indiji postoji Kondom bar? Natpisi na stolnjacima o sigurnom sexu, polica sa paketićima kondoma, za šankom kristalna činija sa besplatnim prezervativima, sve u prilog zaštite od polno prenosivih bolesti
• …da se u Indiji nalazi kuća na najvećoj nadmorskoj visini na svetu? U pitanju je visina od 5486m
• ….da se u Indiji nalazi most od ostrvaca? Adamov most je skupina ostrvaca poređanih u nizu dužine 29km između jugoistočne obale Indije i severozapadne obale Sri Lanke
• …da pripadnik niže kaste ne sme dotaći pripadnika više? Oštra drušvena podela na kaste u Indiji je utvrđena strogim zakonima
• …da je vapasanu, koncept meditacije, prvi primenio Buda još pre 2500 godina? Danas je ovaj vid meditacije široko rasprostranjen u svetu, brzo se uči, ali zaheva težak i ozbiljan rad
• … da u Indiji postoji specifičan ples oko šipke? Mallakhamb – ples oko drvenog stuba priznat je kao sport
• … da na podkontinentu postoji “Berlinski zid”? Selo Wogah Border je podeljeno na dve države – Indiju i Pakistan
• …da Indija tokom svoje duge istorije nikada nije napala nijednu zemlju? Možemo reći da su Indusi po prirodi miroljubiv narod, posvećen svojoj religiji
• … da je Indija zemlja sa najvećim brojem pošti na svetu? Ukoliko želite da radite na šalteru, u Indiji ima najviše poslovnih ponuda ovog tipa
• … da je u Indiji nastao prvi univerzitet? Još  oko 700 godina pre nove ere, Indusi su znali za visoko obrazovanje
• … da je Pitagorina teorema prvi put objašnjena u Indiji? Badajana, indijski matematičar,  objasnio je teoremu i izračuanao vrednost broja “pi”
• … da se u Indiji nalazi najveći most na svetu? Baily Bringe na Himalajima između reka Dras i Suru, u dolini Ladak, izgrađen je 1982.g od strane indijske armije
• … da su Indusi prvi upotrebili anesteziju? Bilo je to još u antičkom periodu
• …da iz Indije potiču četiri religije? Hinduizam, budizam, jainizam i sikizam su nastali u ovoj zemlji
• … da Indusi mrze toalet papir? Retko ga upotrebljavaju, a levom rukom, kojom se peru ne jedu kasnije
• … da je ilegalno izneti indijsku valutu van zemlje? Nemojte rupije da nosite kao suvenire
• …da se više od milion Indusa ubraja u milionere? Ali sa druge strane, ima još više ljudi koji žive sa manje od 2 dolara na dan
• …da mnoge žene u Indiji nikad ne izgovore ime svog muža glasno? Čin izgovaranja njegovog imena se smatra nepoštovanjem
• …da se u Indiji smatra da udovice donose lošu sreću? Veruje se da njihovi muževi nije trebalo da umru i zato se Indusi na neki način plaše ovih žena
• …da u Indiji ako nekoga uhvatite za uši znači da ste iskreni i da ste se pokajali? Što je kod nas običaj za rođendan, u Indiji se smatra lepim gestom i pokazivanjem iskrenosti
• …da je Indija centar svetske filmske industrije? U Bollywood-u najveći broj filmova koji se proizvede su mjuzikli
• …da većina Indusa opere lice, ruke i stopala pre jela? Žene jedu tek kad svi završe
• …da Indusi na sahranama oblače belo? Udovice nose belo kao suprotnost šarenim tonovima udatih ili single žena
• …da joga potiče iz Indije?  Joga se primenjuje oko 5000 godina unazad

By Maja Jauković

1. Najlepse mesto na svetu bi bilo ostrvo sunca, Isla del Sol na jezeru Titikaka, najvisem jezeru na svetu koje se nalazi u Boliviji. Ono sto je neodoljivo na ovom mestu je pogled od koga zastaje dah. Soba nam je na vrh brda na ostrvu bez telefonsih kablova, koje nema puteve, kola i ulicno osvetljenje, sa pogledom od 360 stepeni. Ono sto vidimo sa visine od 4400m gde nam je skromna soba sa pogledom od milion dolara je jezero na 4000m, oblaci na 5000m i vrhovi planina od 6000m, sve to tu na dohvat ruke, izmedju….Jezero, oblaci, vrhovi, mi, lame i sveze przena pastrmka za pola eura…
2. Velika riznica kulture i bogate istorije, a potpnuo neotkrivena od stane nasih turista je Juzna Indija. Drzave Kerala, Tamil Nadu, Karnataka ruse predrasude o suvoj i siromasnoj Indiji. Ususkane na obalama Arapskog Mora kriju magican miks gradova maskiranih u dzungle, hramova, bogate kulture i neverovatne tradicije. Najlepse iznenadjenje je Allapey, ili kako je Jungle putnici nazivaju, Venecija Indije. Zazmurite i krenite da se vozite gondolom u Veneciji, otvorite oci i nacete se u Kerali, u sistemu kanala koji presecaju pirincana polja, kuce, ljude koji se mole, gustu dzunglu, tropske ptice koje lete iznad glava, cvetove lotusa koji plutaju po povrsini, hramove, drzavne ustanove, slicno kao u Veneciji, samo u dzungli. Lepo iznenadjenje…
3. Lepo snevanje po planeti nastavljamo u osmom svetskom cudu. Kako smo mi pleme iz dzungle, vracamo se u dzunglu, samo ovaj put u ogroman sistem hramova najveceg srednjovekovnog grada Sveta u Kambodzi, Angkor Wata… Ovaj fascinantan kompleks sakriva preko 700 hramova grada koji je u svom punom sjaju bio tri puta veci od Londona. Hramovi velicine Egipatskih piramida su od zemlje do krvoa isklesani i izrezbareni najfinijim religisjkim simbolima u tvrdom kamenu. Figure koje plesu, rituali, istorija ovih ljudi, sve se to vidi u isklesanim zidinama gradjevina koje presecaju, obuhvataju ogromna tropska stabla koja se probiaju kroz zidove i lijane koje se kao zmije uvijaju preko pagoda budistickihi hindu hramova ove divne Kmerske kulture…
4. Dva ostrva koja idu rame uz rame i moraju se spomenuti u kontekstu otkrivanja sveta su JugnleTribe poslastice. Jedno je na Tajladnu,  zove se Koh Pan Gan i predstavlja Ibizu ovog doba, ljudi sa dredovima, tetovazama, party ekipce celog sveta, hedonisti se sakupljaju na koralnim plazama gde se masiraju za tri eura, piju cedjene vocne sokove za 50 centi, uzivaju u hedonizmu i punom sjaju slobode vodjenja ljubavi. Drugo bi bilo arhipelag Andamankskih ostrva. 95% neistrazene teritorije, udaljenost od sveta i pesak koji na plazma gde po pet godina nije bilo ljudi pa susrecemo redak fenomen, tonemo po 10 centimetara u pesak dok hodamo po belim plazama kao u brasno. Isti osecaj je i kad legnemo trag ostaje duboko u pesku, tonemo u snove…
5. Anegdota vezana za nase putnike i nacin naseg vodjenja je da se putnici JungleTribe toliko opuste i utonu u lokalnu kulturu da postajemo delom lokalci… Ispred Taj Mahala u Agri obicno dolaze veliki broj klasicnih turista koji izlaze iz autobusa u belim patikama. Bele patike u Indiji!!! Nezamislivo. To govori da su tiputnici bili na relaciji skupi hotel, autobus, ni jednoga trenutka u pravoj Indiji. Nasi putici sede na stepenicama, dolaze bicikl riksama, piju caj sa lokalcima, grle sa sa hindusima i tapsu riksamane po ramenu i uz „Shanti Shanti„ prebacuju indijski sal oko glave i krecu u posetu velelepnom Taj Mahalu.

By: Filip Milosavljevic

Trazim Tvoje oci
i u njima ogledalo Meseca
upleteno u Shivine kose
kao najlepsi ukras.
Zubori Gang
i tiho gore
pregrsti plovecih sveca…
ka nebu lete zelje
kao jato zvezda
nosenih vetrom.
Vatromet je boja u meni
i plesem sretna :
Tvoje oci plis su ovog neba
sto me grli sa svih strana.
Mirisu ruze,nezni jasmin…
U kakvoj se to Basti nasla moja dusa ?
Ljuljas me u Svom narucju
i osecam kako se moji lavirinti ruse
i u mome Srcu svice :
Ti si moj horizont,
moje juce,
moje danas
i moje sutra
Moja si Ljubav
svakog trenutka oslikana
na nov
i neponovljiv nacin.
Tvoje oci moj su Dom.

VOZNJA DELIJEM

Ti si vetar sto miluje mi lice
Ti si ovo sunce sto me kupa Svetlom
Tvoji prsti plesu u mojoj kosi
Na usnama mi je osmeh
Tu Si , znam.
Prostires predamnom Svoja najfinija tkanja
i nizes jedan za drugim sarije
sve lepsi od lepsega
i bljesti bogatstvo boja svilenoga sjaja,
zlatni i srebreni vez cveta
kakvog samo masta izmasta,
a vesta ruka vezilje stvara…
U meni je Divota !
Vuces me za rukav,
gurkas moj pogled
da vidim ovo,
da pogledam ono,
igras skrivalice
i mamis moj uzdah
svaki put kad zaiskri
Tvoj nestasni smesak
u oku decaka sa bubnjicem,
u leptiru kraj puta,
u ogledalu rikshe,
kojom obilazimo grad…
Skrivas se i otkrivas
i znam da znas :
Ovde sam
samo zbog Tebe !
I Tvoje igre skrivalice
padaju na pod
kao perle rasute ogrlice,
a Ti bez ukrasa
tako draguljno sjas !

Autor: Hana Sinka, mart 2010.

Prvo i osnovno što čini Kumb Melu tim je potpuna sloboda u svim načelima organizacije. Tu nema sponzora i motiva zarade novca, jedini motiv su rituali i uveseljavanje bogova. Indija živi u tom ritmu. To je jedini način koji je moguć za hinduse. vreli prašnjavi dani i osmesi koji se šalju bogovima.

Prvo se okupi 100.000 baba i pola milona vernika. Babe su sadui ili sveti ljudi koji se odreknu svega materijalnog. Ne poseduju ništa osim odeće i često su  bosi bez obuće lutaju Indijom živeci od duha dobrih ljudi koji im daruju hranu.. Otvaraju treće oko i zive u svetu duhovnog. Često su to odlični yogini i savršeni sveštenici koji zrače duhovnom energijom oslobođeni brige o materijalnom. Nekada su to teški sociljani slučajevi koji lišeni materijalnog života zbog teških okolnosti primoravaju sebe na ovakv vid astečkog života.

Bilo kako bilo svedočiti o jednostavnim ljudima kojima vreme teče svakog dana na isti način je fantastično. Oči im sjaje drugačije dok sede goli u svojim šatorima jer neki od baba biraju da se odreknu svega pa čak i odeće. Tolika udaljenost od materije…

Sede pored svojih kamenih ognjišta, u njima drže ogromne cepanice koje postepeno sagorevaju i gledaju danima u daljinu .Hindusi im prilaze i iz poštovanja im dodiruju stopala a babe ih blagosiljaju nanošenjem pepela na čelo. Babe imaju naviku da se mažu pepelom po celom telu i na taj način dobijaju neki divlji izraz. Logički razlog za ovakve postupke je smanjeno znojenje i odbrana od muva ali sigurno da taj pepeo ima i neku religinoznu svrhu.

Babe je moguće pronaći po celoj Indiji i u svim gradovima. Lutaju sa svojim čaršavom, bosonogi, sa dredovima i dugačkim bradama, u svojim mršavim i vitkim telima od yoge i večite meditacije sa laganim osmehom na licu. Često se viđaju po Indiji, ali jedino na Kumb Meli u tolikom broju. Stotine hiljada ljudi i baba se meša po ulicama Haridwara na dan Kumb Mele. To je najmasnoviniji događaj na svetu. Nishta ga nepremašuje. Tako i doliči Indiji. U Indiji si uvek okruzen ljudima bilo gde i bilo kada. danas su svi prisutni na času.

Prvo se oko grada načičkaju hiljade šatora. Razne grupacije baba i religioznih sekti Indije se okupi u svoje male prašnjave komšiluke i tu u periodu od tri meseca pevaju i vrše svoje religiozne obrede. Vernici dolaze iz svih krajeva i mole se svojim guruima i pevaju po ceo dan uveseljavajući bogove. Onda u ta tri meseca se definišu datumi kad su kraljevska kupanja, dva ili tri dana. To su posebni momenti za celu Indiju i oni to ozbiljno shvataju. Tada se grad napuni i preko milion posetilaca. Najveca Kumbh Mela okuplja 12 miliona ljudi. ova u Haridwaru svega oko milion. A ulicama se stvori tolika gužva i atmosfera totalnog haosa za bilo koje uslove postaje maksimalna a plus dodati na to egzotiku boja i lica Indije event postaje potpuno iznenadjenje i najintezivnija bajka koja se može doživeti na planeti. putujući godinama po planeti nikada nismo sreli ovoliku šarenolikost i neobičnost. Goli ljudi se šetaju po ulici, deca, žene, blizina ganga, ritualna kupanja, šatori u kojima puše čaras neobične babe, dredovi, grupe od po desetak hindusa iz Kerale na jugu, hare krišna iz koreje, ceo svet u tački…

Sunce je sve toplije i toplije a u gradu se isključuje struja. Onda se pola miliona ljudi preseli sa ulica Haridwara na glavni gat na Gangu i tu krece milionsko kraljvsko kupanje u Gangu.

Za hinduse najsvetliji momenat života. Gang je leden jer je ovde još uvek planinska reka. Prija i dok hladi zaista osećamo drugu vrstu energije kako nas ispunjava u ovoj guzvi hindusa, sarija, žena koje se obučene kupaju, mušakarca koji uvijaju brade oko glave i dece koja se razdragano prskaju oko nas.

Policajci se trude da usmere gužvu sa velikim štapovima i donekle uspevaju u tome a onda na ulicama opet počinje da vlada mirni spiritualni haos…

Kumbh Mela je kao najveci san purpurnih boja, zvukova i detalja…ommm

Filip Milosavljević

Priča uvek počinje na aerodromu nekog od velikih hindu gradova.To moze biti Delhi, Chennai, Mumbai ili neki treci megalomanski aerodrom gde nas naši moderni avioni ostavljaju u njihovom oblaku prašine, čudnih mirisa, smoga i sa pogledima miliona hindusa uprtih u nas po izlasku sa aerodroma.

Naša hindu priča počinje. Za putnike koji idu sami po Indiji tu kreće prvi veliki problem: doći do centra New Delhija, Old bazara, centra haosa univerzuma…. uvek se tu nađe neki prevarant taskista koji u ranojutarnjim časovima, kad većina aviona sleće u Indiju, kreće sa pričom o tome kako su svi hoteli bookirani dok vas vozi po neobičnim predgrađima ovog prenaseljenog grada. Siva boja, zidovi prašina, čudna vozila, lica, ljudi po ulici koji spavaju uvijeni u prašnjavu ćebad u nekom prljavom polumraku učine da većina putnika prvu noć provede u nekom od preskupih a jako skromnih hindu hotela. Cene za prvi dan dostignu i više stotina dolara u zavisnosti od scenarija koji vam priredi taksista.

Dalje, dan se nastavlja u potpunoj nesigurnosti u svet oko nas. Ništa nije onako kako bi trebalo da izgleda. Prodavnica nije prodavnica,vreme nije vreme, ulica nije ulica, saobraćaj nije saobraćaj. Sve je obrnuto i apsurdno. Putniku često treba par sati da dođe do flaširane vode i obične prodavnice. u tolikoj smeši boja, limova, gužve po ulici, lica, prljavštine koja štipa za oči, um i percepcija normalnog čoveka ne moze tako brzo da razdvoji stvari i šta je šta, već sve dobija homogeni amorfni oblik stapanja haosa.

Vic koji ćete ćuti od većine putnika koji prvi dan provode u New Delhiju je : „gladan sam, al’ mi se ne jede„, ili ce zreo čovek od 30ak godina u punoj snazi pitati svog vodiča u polušali „da li mogu da te držim za ruku„…primera je dosta, restorani nisu restorani, vec neke kockice od pločica u kojima bradati hindusi kuvaju u limenim šerpama masno mirisne karije dok im oko glava kruže mušice a iza njih prstima jede deset još bradatijih hindusa uvijenih u čaršave i turbane. Međutim vi ste tu došli što vas je rikšaman doveo do najboljeg restorana koji ste tražili jer ste želeli da vas dovede u Evropu, u nešto što vama liči na restoran iz Evrope, ali ovo je zapravo dobar restoran u Delhiju jer prave neverovatne massale…u masale ide puno začina to je taj scenario sa bradatim kuvarom koji zna svoj posao ali šta vama vredi… rikšaman se uvredljivo okreće kad ga molite da vas odveze na preskupi obrok u Sheraton hotel…hocu kuuuuci….

Krave jedu đubre po ulici, otvorena kanalizacija meša miris sa izduvnim gasovima rikši koje voze u svim pravcima, merdevine, policajci, vučna kola, prodavci koječega, sve to izmešano na ulici u svim smetrovima dok trube sirene, svi hoce da vas dodirnu i svi i sve oko vas pravi buku u oblaku prašine. Stravičan prizor.

Onda oči polako počinju i da razaznaju lica, restorane od prodavnica, ulice od trotoara, smeorve kretanja, napred od nazad, chajdžinicu od prodavnice duvana za žvakanje, poslastičarnicu od radnje sa tkaninama i sarijima i stvari počinju da deluju normalnije. Ne prihvatljivo i dalje ali bar koliko toliko realnost dobija logički okvir. Indija je rođena ali je opšti utisak da je Delhi jako naporan i težak čoveku koji prvi put dolazi u Indiju. Putnici koji su već posećivali Indiju drže ruke u džepovima, pljuckaju po ulici, piju čajeve i slobodno se kreću kroz masu ljudi i prevoznih sredstava.

Putnici koji prvi put posecuju Indiju sa Jungle Tribe-om, a naročito oni koji prvi put idu na neko od egzotičnih putovanja doživljavaju katarzu i kataklizmu u isto vreme.

Za prvi dan u Indiji je bitno par stvari da bi ste ga lakše preziveli: prvo morate znati da će on proći, drugo dišite duboko kroz maramu i držite se blizu vodiča – on ce vas dovesti do malo ličnog prostora, tišine, pića, hrane i čistog vazduha, uzmite rikšu na ceo dan za oko 300rupija ili 5 eura i rikšaman ce vas provesti kroz ceo taj haos, čovek se oseca mnogo bezbednije na rikši a i više stvari doživi. Rikšamani prave neki krug po Delhiju od pet sšest tačaka koje se obilaze, stari makret, red fort, lotus temple, jama mosq itd…torbe nas čekaju u cloak room na železičkoj stanici pa se prvi dan čovek u Indji suoči sa mravinjakom i definicijom haosa. Old Delhi train station. Za putovanje po Indiji čovek mora da je spreman u vidu toga da ponese što manje stvari da bi se što lakše kretao kroz večitu gužvu i nelogične smerove kretanja kao i čudnovata prevozna sredstva Indije. Šest sedišta za deset ljudi u džipu je standard za hinduse koji se na to osmehuju i ne razumeju zašto se nervirate što nema mesta? Plus torbe koje morate stalno da vučete po rupama. pakujte se lagano za Indiju, olakšajte sebi život.

Jungle Tribe iz tog razloga prvi dan torbe smešta u lokere na železničkoj stanici i tu morate da imate mali katanac na torbi inače vam je nece primiti a odmah te večeri organizuje prevoz do Himalaja. Himalaji su čisti i mirni. Orlovi ce nam kružiti oko terasa guest hausa koje gledaju na planine visoke po 60000m. U našem mestu živi dalai lama, meditacija, yoga, dani su mirni i mesto je puno tibetanaca. na tom mestu se čovek malo opusti i onda lagano korak po korak kreće da upoznaje Indiju da bi se na kraju kad se vrati u neki od velikih gradova slobodno šetkao po ulici, dodirvao sa hindusima, pio čaj za pet rupija po ulichnim čajdžinicama i pljuckao duvan za žvakanje baš kao pravi hidnus. Doci dotle znači da se putnik mnogo opustio i prepustio a to se postiže postepenom aklimatizacijom i privikavanjem na Indiju koji prati plan i program puta Jungle Tribe…Himalaji-Rishikesh Gang – Pushkar sveto jezero i pustinja pa tek onda gradovi Jodphur, Jaipur, i na kraju nazad u Delhi uz obilzak Agre…

Posle toga  vas ništa na planeti ne moze iznenaditi.

Filip Milosavljević

Svi ljudi na svetu sanjaju kada spavaju.

Hajde da se nađemo u snovima i kreiramo svet snova.

Snovi su jaki, ali čovek se ne trudi da snove i svoje spavanje podari i podeli sa drugima.

Ljudi su u snovima sebični.

Sanjaju i spavaju samo za sebe.

Kad bi se barem ponekad potrudili da sanjamo zajedno.

Rezultati bi bili ogromni i jarko purpurni!

Snovi bi se pretvorili u javu, a java bi dobila boju purpurnih snova. Ta boja koja bi iz snova obasjavala javu kreirala bi tanku crtu na sred horizonta koja bi pulsirala ujedinjena sa disanjem ljudi. U početku bi to pulsiranje bilo haotično i neuravnoteženo, jer bi crta registrovala svaki udah svakog živog bića, a onda bi se jednom davno u budućnosti smirila i sinhronizovala. Smirila bi se u najtananiju vibraciju koja prede i proizvodi maženje. Kao mace… Kada predu mace, ne dešava se zlo.
Tako i crta. Ujedinjeno disanje svih ljudi. I onih koji spavaju i onih koji budni gledaju boje iz snova…
I ovi moji saputnici su, svi zajedno u kamion-autobusu, sanjali, podeljeni i odvojeni jedni od drugih, deleći samo ustajali vazduh prašnjave unutrašnjosti…
Posmatrao sam im siromašna lica i siromašnu odeću i gledao ih kako spavaju.
Isključio sam se na momenat i zamislio da to nisam ja i odmah zatim uvideo da sam i ja jedan od njih…Ostalo je telo da sedi u autobusu, a um je posmatrao sve nas zajedno.
Jedini je kondukter bio živahan, svi ostali kao ona crta zajedničkog, mirnog i uravnoteženog disanja.
Kondukter je sa sjajem u očima mrdao celo svoje biće, ustajao, sedao, i tražio neki izlaz iz ovog autobusa.
Autobus mu je bio život i kuća. Poznavao je sve krivine napamet a rukama je i dalje mahao.
To su bili nežni dlanovi sa mekanim zglobovima…
Onda je histerično otvarao i zatvarao prozore po autobusu i šetkao se gore-dole.
Pravio je veliku buku.
Drugačije su stvari kada ih čovek zamišlja nego kada ih kaže naglas.
Zamišljam kako bi bilo živeti u Indiji.
Tako sedneš u kola i kreneš.
Možeš dosta dugo da voziš slobodnim danima i da ti bude ok.
Da se ne ponavljaju mesta i slike. Ideš samo napred a sve je jedno. Nema podela i granica. Kontinent je ujedinjen i zaštićen Himalajima sa svih strana, a pustinjom sa zapada, tako da mu nema prilaza i iznenadnih napada.
Ceo kontinent jedno, a toliko različitosti.
Vozio bih do beskraja i gledao ljude, kuće i prirodu…
Dovoljno za tri, a ne za jedan život…
Dovoljno za jedan san u kome se svi kreću ubrzano, sigurno i direktno!
Vraćanje snovima!
Indija se stalno menja i jako je nabijena iznenađenjima i različitostima.
Stao bih u vožnji, da živim u Indiji, na nekoj pauzi ili u restoranu, malo sređenijem, gde dolaze bogatiji, ali ne suviše bogati Hindusi. Tu bih popričao sa lokalcem koji sprema hranu i znam da bi mi se smeškao zadovoljno, zahvalan bogovima koji su mu dozvolili da ga iznenadi susret i upoznavanje sa jednim belcem.
Ne bi bilo loše deliti život sa ovakvim ljudima.
Možda je skroz OK preseliti se u Indiju.

Dakle Puškar… Kako samo zvuči nabijeno energijom.

Puššš karrr. Tako mi odzvanja u glavi dok me kondukter ispraća sa osmehom u mrak ove nedođije u kojoj se osećam sigurno i na pravom putu…

Počinje…
Tri sata spavanja i biću nov čovek.
Kao naručen, prilazi klinac i traži moju pažnju.
Pita me, klasika, odakle sam, Srbija, au divna zemlja, kako se zovem, Filip, au lepo ime i odmah prelazi na stvar…
„You have a place to sleep? My father have a very good hotel if you want to see. If you like, you stay, if not, no problem… very cheap rooms, mister.”
„Mister” sa snažno izgovorenim „ster”.
Pa, ’ajde, „why not…”
Ok je mesto, cena tu i tamo, umor pobeđuje…
Krevet je čistiji nego inače. Posteljina je zapravo bela.
Ne bih se usudio reći da miriše, ali soba je puna topline i dobre energije!
Gotovo je, kreće duboko spavanje…
Do ko zna kad!
U autobusu sam sanjao da sam stigao i da spavam u udobnom krevetu.
Puškar.
San iz Puškara…

Filip Milosavljević