JungleTribe - Neobichna putovanja

Dragi prijatelji,

evo vratile smo se u subotu uvece i ja  sam jos uvek mentalno na Kubi . Ovde me za sada nista ne moze da izbaci iz ravnoteze , osmeh mi se proteze od uva do uva. Dusa mi je puna sunca, a usi muzike. Samo vrtim po glavi scene sa Kube. Igra, pesma i svirka na sve strane. I slike . Galerije prepune slika zivih boja . Podneblje veoma inspirativno za umetnike . Oni su uglavnom samouki , nose talenat u genima, ali slike su pune energije. Kupila sam jednu i veoma sam srecna zbog toga , ta slika je izvor energije , bar za mene. Tek kada sam je ovde donela uvidela sam koliko su sve druge koje imam u kuci bledunjave i nekako tihe i mirne u odnosu na ovu.Ali to je Kuba. Energija .

Havana je kao stara otmena gospodja , na kojoj se prepoznaju tragovi velike lepote .
Divna spanska kolonijalna arhitektura - arhitektura Andaluzije , Mavara odnosno Arapa. Kada setas Malekonom ( waterfront ) kao da setas Kornisem u Aleksandriji, samo sto ovde nema ispod Malekona pescane plaze vec su sve hridi o koje se razbijaju talasi i  stvaraju se buljuci pene.
Citavi kvartovi lice na kvartove arapskog sveta ali sa jednom velikom razlikom. Kuba je cista zemlja . Siromasni, ali cisti.
Odsedali smo svuda u privatnom smestaju i to nam je bilo veoma lepo i zanimljivo iskustvo. U Havani kod Roberta i Senaide . Njihov sin je baletan u nacionalnom teatru. Cim udjes u kucu primetis fotografije sa njegovih nastupa. Mada on ne zivi sa njima. ( Svuda na Kubi ko se bavi izdavanjem , mora da ispunjava odredjene uslove – uvek je to soba sa kupatilom . To je business nadgledan od drzave itekako ).
Kuce imaju veoma visoke tavanice , po 4-5 metara.  Prve noci kad smo legle , usred noci probudio me je zvuk klavira. Neko je u toj kuci na spratu ili negde u komsiluku divno svirao klavir. Skoro zavodljivo. Ne jako glasno. U sred noci . I to je trajalo i trajalo.  Pomislila sam – kao bizarno, kakva cudna zemlja. Nikad nisam pitala ko to svira ( ponovilo se jos par noci ) , jer ne znam spanski a oni – niko ne zna engleski.
Prepustala sam sporazumevanje Dudi koja ima novinarsku radoznalost i upornost pa ju nije mrzelo da prica svim sredstvima tj.pantomimom ,knjigom“ spanski u svakoj situaciji „, bezuspesnim ponavljanjem engleskih reci i sl. Ali imalo je efekta. Mene je mrzelo.
Havana je grad sa puno muzeja. Muzej cokolade, na ulici se otegao red ispred istog. A u toj zemlji nigde ne mozes da kupis cokoladu.
Kvartovi stare Havane koji su renovirani su prelepi, ostali koji cekaju na red – ponekad kao da su ispali iz kadra Felinijevih filmova. Dve krajnosti, ali obe zanimljive i privlacne. Puno kučića po ulicama – posto je bilo hladno kad smo stigli ( izmedju 10-15 stepeni prva tri dana naseg boravka, sto se kazu ne pamti u poslednjih 30 godina ), često su kučići bili obučeni – navuku im njihove stare majice sa kratkim rukavima.
Oldtajmeri na sve strane. I svi uglancani, cakle se. Uopste – nisam videla prljav automobil nigde za 3 nedelje boravka na tom ostrvu. Sem njih, kao taksi  postoji koko-taksi i bici-taksi. Koko – mnogo slatko – motocikl sa dva sedista pozadi iza sofera a sve to smesteno u polukruznu „kabinu“ koja stvarno asocira na polovinu kokosovog oraha. Bici taksi – pozadi je „kabina“ tj. nadstresnica na dva sedista a napred vozac vozi bicikl. Nekad „nabudze “ bici taksi pa instaliraju i nesto nalik na akumulator pozadi ispod tih sedista pa imaju i muziku .

Svuda ziva muzika – u sred dana ili noci. Mada  nema lumperajki do zore – sem u diskotekama. Zakonom zabranjeno – muzika nigde nije duza od 1 sat po ponoci. Isli smo na matinee – od 17-21 h – u „casa de la musica “ . To je vreme kada Kubanci idu u provod ( tada oni ne placaju ulaz ili ako placaju onda je to nesto simbolicno – stranci uvek placaju , mada je u to vreme i za njih jeftinije ). To je izgledalo verovatno isto kao i igranke po Bg-u 50-tih ili 60-tih godina.
Velika sala, bina – na njoj ziva muzika – bend – a dole svi igraju. Nema teorije da sedis. Uvek te neko zove na igru. Izigrala se i ja – polomio se Kubanac da me nauci da igram tu njihovu salsu. Na kraju sam odustala – nisam vise imala snage – oni bi mogli cini mi se u istom ritmu do zore.
Jako komunikativan narod. I obrazovan. Uvek pitaju odakle si . Kad kazes Serbia – svi znaju – “ Serbai i Montenegro “ ili kazu “ ex Ygoslavia „.Inace matinei svuda postoje – narocito u pozoristu. Divno je pozoriste u Havani i jako mi je zao sto nismo imale kad da odemo na neki balet ili  koncert .

Che Gevara svuda. On je pravi brend Kube. Cigare, rum i Che. Kastra mozes da vidis samo na nekim malim plakatima koji su bili polepljeni po izlozima radnji jer im je 01.01. bila 51.godisnjica revolucije. Pa tim povodom ti plakati. A aktuelnog predsednika Raula u Havani nema nigde – njega mozes da vidis u Santjagu – iz okoline tog grada koji je drugi po velicini na Kubi, jeste porodica Kastro , zato su tamo prisutni na bilbordovima i nekim parolama.
A Che – na bilbordovima , suvenirima svake fele, knjige o njemu, slike u galerijama, po ulicama. Ali posto je otisao mlad, zgodan i nekompromitovan prija ti  ta zgodna faca svuda ,a njima je on ocito pravi simbol revolucije. Ljudi ga vole a aktuelnoj vlasti niko ne moze da prigovori da stvaraju kult svoje licnosti, a oni opet kroz kult njegove licnosti simbolizuju svoju revoluciju, a time i svoj rezim.

Hotel Nacional u Havani. Kultno mesto na predivnoj lokaciji . Hotel u kome je boravio Al-Kapone i sve ostale  svetske face koje su se ocito ludo zabavljale u tom gradu do 1959 godine.
Hotel u kome prosto mozes da osetis i docaras tu atmosferu i dan danas. Divna basta , pogled na okean . Pravo kolonijalno mesto.
Floridita – bar u kome je Hemingwey pio svoj daikiri, danas naravno prepun turista koji tu dolaze da popiju taj cuveni daikiri i slikaju se pored biste cuvenog pisca i boema.( kao sto smo i mi ucinile ! ). Zatim hotel u srcu grada kome je on ziveo pre nego sto je kupio kucu i imanje pored Havane, koji takodje ima kolonijalni smek.

Iz Havane u kojoj smo proveli punih nedelju dana ( i falilo nam je bar jos dva dana – nismo stigle da odemo na plazu posto nam je bilo isuvise zanimljivo u gradu ,a kazu da je plaza Havane jedna od najboljih na Kubi ), autobusom njihove redovne linije smo otputovali za Santjago de Cuba . Suprotan kraj ostrva ( ona strana Kube , najbliza Haitiju ! ) , vozili smo se 14 sati busom. Zacudo nije bilo naporno kao sto smo ocekivali. Busevi su svi novi – kineski – i sedista se obaraju tako da mozes da spavas.Naravno savrseno cist autobus.Takvi su im svi busevi sa kojima smo se vozili.

Santjago – grad u kome nema mnogo turista . Prvo smo gundjali sto smo tamo dosli – jer „pobogu toliko smo se vozili a tamo nema mnogo turistickih atrakcija “ – da bi posle svi bili zadovoljni sto smo videli delic Kube koji je prilicno autentican i gde smo se najbolje proveli sto se tice njihove muzike i igre , upravo zato jer nema mnogo turista.

Jer u mestima gde ide puno turista oni uredno prave “ Potemkinova sela “ . isli smo iz Havane na jedan izlet – u pokrajinu Pinjal del Rio ( zapadno od Havane ). Kao da smo bili u Svajcarskoj ! Prvo priroda sva zelena ,prelepa, ( sto nije slucaj u centralnom delu Kube , ni na jugu ) , krave ugojene , umivene, ciste , kucice obojene u zive boje ( tu cesto turisti ostaju i iznajmljuju smestaj ) , sve pod konac . Vodili nas u neku privatnu manufakturu duvana – ok. videli smo proces pravljenja cigara, ali poenta je bila da nam pokazu da imaju „privatan“ business – ti seljaci gaje duvan , prave cigare – a drzava im otkupi najveci deo, ali njima ostane izvestan deo koji oni onda prodaju turistima . Pa je tu odmah pored proizvodnje napravljen i restoran i gift shop za turiste .

A u grupi smo imali neke koji su ranije bili na Kubi ( pre godinu-dve ) i koji su imali priliku da odu i vide te drzavne fabrike tompusa – kazu da to lici na konc-logor .
E sada , to ne pokazuju, vec ovo.

U Santjagu smo odseli kod Martina i Lilly. Lilly govori engleski . Ona je lekar , specijalista gerontologije. Muz injzinjer . Ali posto je resio da se bavi izdavanjem soba , morao je da odustane od inzinjerskog posla jer ne sme da se bavi sa dva posla. Ali ovaj im je svakako isplativiji. Lilly kao lekar ima platu 20 $ .Takodje posto je lekar ona nema pravo na pasos i putovanja van zemlje izuzev ako je drzava ne posalje u misiju u Venecuelu ili Afriku . Kuba tako izvozi svoje medicinsko osoblje na 5-7 godina, a zauzvrat od Venecuele dobija naftu. Ne znam sta vuku iz Afrike. Kad odu tako u misiju veci deo plate ih ceka na Kubi kad se vrate, a u doticnoj zemlji im isplacuju minimalac. I tek tako – ako ode u misiju i kad se vrati -ima pravo i pare da eventualno kupi kola . Jer kola u privatnom vlasnistvu postoje na Kubi u vrlo malim kolicinama . Uglavnom su to oldtajmeri nasledjeni od oceva  i dedova, stari izmedju 50 i 60 godina. Ali nisu svi oldtajmeri privatno vlasnistvo. Dobar deo je u drzavnom vlasnistvu i sluze kao taksi za turiste.
Kubanci koji imaju privatne automobile ne smeju po zakonu da voze strance ( mada smo se mi gotovo samo tako vozili – mnogo je jeftinije ).
Inace imaju dvovalutni sistem. Konvertibilni pezos od milja zvan CUC ili KJUK ( tako smo ga mi zvali ) – stranci kad menjaju devize iskljucivo dobijaju te kjukove. I kurs kjuka je u stvari kurs USD . A Kubanci koriste svoje nacionalne pezose – 1 KJUK = 24 njihova pezosa.
Taj dvovalutni sistem je vlast smislila da se ne bi stvaralo crno trziste deviza i odliv deviza . Jer ovako stranci moraju sve da placaju u tim kjukovima ,a Kubanci ako hoce da kupe neku  bolju robu ili da idu na mesta gde idu i stranci moraju takodje da placaju u tim kjukovima pa ce oni od stranaca da otkupljuju te kjukove, a devize preko banaka i drzavnih menjacnica ostaju drzavi. Ranije je narod otkupljivao dolare i cim skupi neku kolicinu brisao za Ameriku .

Iz Santjaga gde smo bili 5 dana smo redovnim busom otputovali za Trinidad. To je grad u centralnom delu Kube , na obali okrenutoj ka Meksiku. Grad pod zastitom UNESCA. I danas izgleda onako kako je izgledao polovinom 19 veka kada je prestao njegov ekonomski razvoj koji se zasnivao na trgovini secernom trskom. Svuda kaldrma , uglavnom prizemne kuce . Dve palate – pripadale najbogatijim porodicama – divan namestaj je i dan danas unutra. Inace Kubanci prave dobar namestaj – takav kakav je u tim muzejskim postavkama , slican je i ovom danasnjem. Uglavnom svi koriste u dnevnim sobama iskljucivo stolice za ljuljanje. Svi se svuda ljuljuskaju. U trpezarijama su naravno normalne stolice.
U Trinidadu ima puno turista i to se odmah oseca na svakom koraku. U starom delu grada na jednom trgu svako vece do 01h na otvorenom je „casa de la musica „. Svako vece svira drugi bend a sve zivo igra . i mladi i stari i stranci i domaci.
Inace je na Kubi veoma razvijen sex turizam u svim pravcima.
Sto rece Duda – nigde nisam videla toliko samih muskaraca ( stranaca  ) – svi dolaze u potragu za crnim devojkama ili mladicima. Neretko se mogu videti i postarije gospodje iz zapadne Evrope ili Skandinavije sa mladim zgodnim crncima.

Kubanaca ima u svim nijansama od zift crnih do belih i plavookih.I vrlo cesto su upareni crno-belo , tj. boja koze se nigde ne uzima kao problem.
U Trinidadu smo imale gazdaricu – upravo plavooku i plavokosu belkinju, koja se ni izgledom ni mentalitetom, a ni tipom kuce ni malo ne razlikuje od gazdarica po Hrvatskom primorju. Obe i Duda i ja smo imale tu asocijaciju kada smo videle i nju i kucu. Znaci osecale smo se potpuno domace. Deja vu.
Ocito da je za njihove prilike „dobrostojeca“. Ona zivi u prizemlju a na spratu su dve sobe , svaka ima svoje kupatilo i divne dve terase na kojima gosti obeduju. I u Santjagu i u Trinidadu smo kod gazda bili na polupansionu koji nas je kostao 10 KJUKOVa dnevno ( 10 USD ). A vecerale smo ribu, skampe, jastoge u Trinidadu, a u Santjagu koji je siromasnija sredina bilo je za te pare i piletine, svinjetine i teletine.

Iz Trinidada smo isle na divan izlet u Santa Klaru i Sienfuegos. Santa Klara je univerzitetski grad u tom centralnom delu ostrva , mesto gde se nalazi mauzolej i muzej Che Gevare. Izabrali su da ga tu sahrane jer je on komandovao u bitci za Santa Klaru i pobedio, a ta bitka je bila odlucujuca za pobedu revolucije.“ Da nije pala Santa Klara, ne bi pala ni Havana “ – izjavio je Fidel.
Taj mauzolej i muzej su me bas dotakli. Jako mi je drago sto sam bila tamo i sto oni to mesto respektuju kao svetinju, a ne tretiraju kao turisticku atrakciju. Zabranjeno je unosenje bilo cega , tako da nema sanse da iko bilo sta slika tamo unutra – slikas se ispred , napolju . Naucis puno o Cheu u tom muzeju.Sve u svemu impresivno mesto – bar za mene.

Inace Kubanci su lepo razradili temu “ kako zaraditi na turistima sto vise, na svemu i svacemu “ . Npr. ovi sto se bave izdavanjem – imali pune ili prazne sobe , svakog meseca placaju pausal porez od 140 kjukova drzavi.
Zato te gazde vole da imaju goste na hrani i dobro kuvaju jer tu drzava ne moze da im udje u trag koliko su zaradili – a nocenje se svako evidentira.
Ulaznice za muzeje uvek imaju 3 kategorije – prvo placas ulaz , zatim extra placas ako hoces vodica , a jos posebno placas ako hoces unutra ista da slikas.

Kubanci su presisali Arape u trazenju baksisa . Svuda i na svakom koraku za sve zivo. Ako das prst, ode cela ruka.

Sienfuegos je pravi primorski gradic. Jedino mesto na Kubi koje su osnovali Francuzi . I ta razlika se nekako oseca. Zivlji, bogatiji grad sa vecinskim belim stanovnistvom.Sa divnim jahting klubom i jedrilicama i malim jahtama – sve odreda pripadaju naravno strancima. Vilom u kojoj odseda Ugo Caves kad dodje na Kubu. Prelepom „palatom iz hiljadu i jedne noci “ – to je  bila kuca nekog bogatasa , danas restoran – potpuno arapski stil, ali bogat i luksuzan.

Trinidad ima plazu ali udaljenu 10 km od grada . Plaza Ankon- duga pescana plaza sa hladom palmi i mangrova.
Sam grad nije neposredno na moru . Uzivali smo na toj plazi nekoliko dana .

Meni je bas drago sto smo bili u privatnom smestaju , ponekad na neuredjenoj plazi na koju dolaze Kubanci i turisti koji ne prate luksuz, sto smo doziveli Kubu „iznutra“ .

Nema shopping mall-ova, nema potrosacke groznice i euforije, nema guzve u saobracaju. Ima dosta stvari koje su nama poznate i bliske jer smo odrastali u slicnom sistemu , a koje su uglavnom izumrle na svetu. Kuba je kao dinosaurus koji jos uvek odoleva. Na Kubi ono sto fascinira i odusevljava jeste atmosfera , ne  prirodne lepote. Lepota spanske kolonijalne arhitekture + atmosfera koju oni sami prave. Jer oni ne igraju salsu zbog turista ili ne samo zbog turista , vec zbog sebe i svog uzitka. To je razlika . I igraju kad god i gde god im padne na pamet.
Nije dzabe Hemingwey ziveo na Kubi. Bile smo u njegovoj kuci . Imao je odlican ukus. Voleo je Kubu i Afriku. Kuca je u africkom stilu , ali se uklapa u okruzenje na Kubi.
Cak ne mogu da kazem da me je igde na Kubi „oborila sa nogu“ lepota prirode.Bili smo pored Trinidada na jednoj lepoj „kic“ plazi ( kao sa kic postera ) , ali to je isto kao plaze severne Afrike, samo sto ima palmi i mangrova , tj. prirodnog hlada. Inace pesak i talasi isto kao u Egiptu recimo.

Ali , duh , atmosfera i “zaustavljeno vreme “ jesu to sto Kubu cini jedinstvenim mestom na planeti i  puni dusu i srce i tesko moze recima da se docara ….

By Marina Aleksic